Za jedno jutro na ulicama Čikaga zainteresovalo se više od 200.000 ljudi. Toliko je prijava privukao ovogodišnji maraton, dok se očekuje da cilj pređe približno 53.000 trkača. Ogromna razlika pokazuje koliko je broj na grudima postao poželjan deo sportskog iskustva. Za mnoge prijavljene takmičenje počinje pre startnog pucnja: prvo moraju da dobiju mesto, a zatim da višemesečne pripreme pretvore u trku dugu 42,195 kilometara. Privlačnost događaja prevazilazi gledanje najbržih. U istoj ulici susreću se ljudi koji jure profesionalni rezultat i oni kojima je završetak prvi veliki lični cilj. Svako dolazi sa drugačijim očekivanjem, ali sa istom distancom pred sobom.
Trka je zakazana za nedelju, 11. oktobar, i biće 48. izdanje čikaškog maratona. Organizator navodi polje od oko 55.000 učesnika; procena broja onih koji će završiti trku zato nije isto što i broj startnih mesta. Prijava, prihvaćena prijava, izlazak na start i prolazak kroz cilj predstavljaju različite korake. Ljudi ponekad odustanu ili ne završe, a broj zainteresovanih ne može se tumačiti kao konačna posećenost. Iza svakog startnog mesta stoji i praktično planiranje: dolazak, smeštaj, preuzimanje opreme i susret sa trasom. Velika međunarodna trka zato se doživljava kao čitav vikend, čak i kada se njen sportski rezultat meri tokom nekoliko sati.
U novom tekstu koji prenosi Yahoo Sports, magazin Men’s Fitness opisuje pritisak na raspoloživa mesta i različite puteve do učešća. Među njima su rezultat koji ispunjava propisani standard, izvlačenje i humanitarni programi. Svaki put okuplja drugačiju grupu ljudi, ali svi na kraju dolaze na istu distancu. Humanitarno učešće daje pripremama dodatni smisao jer se uz sportski cilj prikuplja novac za organizacije. Lutrija, s druge strane, ostavlja deo ishoda slučaju. Za trkača koji dugo planira putovanje i trening to znači da želja da učestvuje i mogućnost da učestvuje nisu uvek istovremeno ostvarene. Rekordno interesovanje upravo tu razliku čini posebno vidljivom.
Prema podacima organizatora, maraton okuplja trkače iz više od stotinu država i svih pedeset američkih saveznih država. Duž trase procenjuje se oko 1,7 miliona gledalaca. Takva publika menja prirodu događaja: fizički napor ostaje individualan, ali se odvija usred velikog zajedničkog prostora. Nekome je najvažniji prolazak kroz cilj, nekome susret sa prijateljem uz stazu, a nekome prizor grada koji na nekoliko sati pripada pešacima i trkačima. Maraton istovremeno nudi rezultate koji se mere u sekundama i uspomene koje se u takvu tabelu ne mogu smestiti. U tome je deo njegove privlačnosti. Navijanje ne menja dužinu puta, ali može da promeni način na koji se taj put pamti.
Rekordni broj prijava ne dokazuje da svi ljudi sada više vežbaju, ali pokazuje snažnu želju jedne velike grupe da učestvuje u zajedničkom poduhvatu. Čikago će 11. oktobra biti mesto na kojem se ta želja vidi kroz korake, navijanje i završetak duge pripreme. Za većinu učesnika najvažnija priča verovatno neće biti pobedničko vreme. Biće to trenutak kada prepoznaju sopstveni napredak ili podele trku sa nekim bliskim. U toj masi isti cilj dobija različitu težinu: nekome potvrđuje dugogodišnji kontinuitet, a nekome označava prvi završeni maraton. Dvestotine hiljada prijava zato su i zbir različitih razloga za polazak, od ambicioznog sportskog plana do želje da se proba nešto veliko.
S.B.
