BRISEL – Evropska unija ubrzava reformu sistema kontrole spoljnih granica i upravljanja migracijama, a među najvažnijim instrumentima je Sistem ulaska i izlaska (EES), koji je u punoj primeni od aprila ove godine.
Evropski komesar za unutrašnje poslove i migracije Magnus Bruner izjavio je da je sistem tokom prve godine registrovao 210 miliona ulazaka državljana zemalja koje nisu članice EU. Istovremeno, oko 70.000 osoba nije dobilo dozvolu za ulazak.
Od tog broja, oko 2.000 osoba je, prema Brunerovim navodima, zaustavljeno zbog procene da predstavljaju bezbednosni rizik, uključujući slučajeve povezane sa terorizmom, trgovinom drogom i organizovanim kriminalom. Ostala odbijanja odnosila su se na nepravilnosti, uključujući lažna ili neodgovarajuća dokumenta.
Uvođenje EES-a predstavlja prelazak sa tradicionalnog pečatiranja pasoša na digitalno evidentiranje prelazaka granice. Sistem treba da omogući preciznije praćenje ulazaka i izlazaka državljana trećih zemalja koji dolaze na kratkotrajni boravak, ali i lakše otkrivanje prekoračenja dozvoljenog perioda boravka.
Pored kontrole putnika, EU istovremeno menja i širi okvir migracione politike.
Bruner je naveo da su ilegalni prelasci spoljnih granica EU u poslednje dve godine smanjeni za više od 55 odsto, uz dodatno smanjenje tokom ove godine. Istovremeno je, prema njegovim navodima, smanjen i broj zahteva za azil u pojedinim državama članicama.
Nemačka je, prema podacima koje je izneo, zabeležila pad broja zahteva za azil od 80 odsto, dok je kao zemlje sa smanjenim brojem zahteva naveo i Austriju, Švedsku i Italiju.
Ovi podaci deo su šire evropske politike koja se oslanja na Pakt o azilu i migracijama. Bruner je najavio da će Evropska komisija za nekoliko nedelja predstaviti izveštaj o napretku u sprovođenju tog pakta.
Pet prioriteta EU
Evropska komisija je nakon migrantske krize u španskoj enklavi Seuta izdvojila pet oblasti za dalje jačanje sistema.
To podrazumeva intenzivniju saradnju sa državama van EU, jačanje Fronteksa, unapređenje sistema ranog upozoravanja, efikasniji progon krijumčara i oduzimanje njihove imovine, kao i jačanje sistema povratka migranata.
Bruner je kao važan primer naveo upravo Seutu, gde je tokom leta zabeležen veći priliv migranata iz Maroka. Za podršku toj španskoj enklavi EU je izdvojila 115 miliona evra hitne pomoći, uključujući sredstva za zaštitu granice, povratak i humanitarnu pomoć.
Uloga Fronteksa, Evropola i Evropske agencije za azil u takvim situacijama trebalo bi dodatno da bude proširena. Bruner je najavio i novi evropski okvir za reagovanje u vanrednim situacijama, koji bi državama članicama trebalo da omogući bolju pripremu za nagle i masovne migracione tokove.
Za zemlje Zapadnog Balkana, koje se nalaze na jednom od glavnih migracionih pravaca ka EU, promene u sistemu kontrole spoljnih granica znače i strožu digitalnu evidenciju putnika i veći značaj graničnih provera.
EES tako postaje deo šireg evropskog sistema u kojem se bezbednosna kontrola granica sve više oslanja na digitalnu registraciju, razmenu podataka i saradnju država članica sa zemljama porekla i tranzita, prenosi Tanjug.
M. T.
