Ekstremni vremenski uslovi ponovo su stavili Evropu u stanje pripravnosti. Snažne oluje, obilne snežne padavine i olujni vetrovi poslednjih dana pogodili su više zemalja, uključujući Nemačku, Francusku, Austriju i zemlje Beneluksa. Nezvanični simbol ovog talasa postala je oluja Goreti, koja je donela prekide u saobraćaju, padove elektro-mreže i ozbiljne izazove za energetsku infrastrukturu. Vetar jačine orkanskih udara i nagle temperaturne promene pokazali su koliko su sistemi i gradovi i dalje ranjivi.
Stručnjaci upozoravaju da ovakvi događaji više nisu izuzetak, već deo nove klimatske realnosti. Energetski sektor je među najugroženijima – vetar i sneg ruše dalekovode, dok nagle promene temperature dodatno opterećuju mreže. U Evropi se sve češće govori o potrebi za „otpornom infrastrukturom“, projektovanom tako da izdrži ekstremne scenarije koji su nekada bili retkost.
Iz ugla Srbije, ovi događaji ne deluju nimalo daleko. I kod nas su zime nepredvidive, sa kratkim ali intenzivnim snežnim talasima, dok su leta sve toplija i sušnija. Poplave, olujni vetrovi i nagli prelazi iz minusa u plus već godinama ostavljaju posledice po puteve, energetiku i poljoprivredu. Klimatske promene više nisu apstraktan pojam – one se vide u svakodnevnom životu. Pitanje je samo koliko brzo ćemo se prilagoditi svetu u kome je „normalno vreme“ postalo prošlost.
