Posle presađivanja obično ostane ista mala dilema: šta ćemo sa plastičnom saksijom u kojoj je biljka stigla iz rasadnika? Nije naročito lepa, ali deluje previše korisno da bi odmah završila među otpadom. Onda je odložimo na terasu, ubacimo u veću i zaboravimo do sledećeg sređivanja. U takvoj gomilici može da se krije sasvim pristojna zaliha za naredne biljke. Potrebno je samo napraviti razliku između posude koja još može da služi i one kojoj je zaista istekao vek. Uz malo reda, ono što je izgledalo kao višak postaje spreman pribor za novo zelenilo.
Britansko Kraljevsko hortikulturno društvo podseća da gajenje u posudama omogućava zelenilo i tamo gde nema mesta za klasičnu baštu. Terasa, prag ili mali kutak dvorišta mogu da dobiju sasvim novu namenu. Pri izboru su važni otvori za odvod vode, odgovarajuća veličina i potrebe same biljke. Prevelika posuda nije automatski bolja: višak vlažnog supstrata može da stvori problem korenu. Zato je korisnije sačuvati nekoliko različitih veličina nego svaku biljku smestiti u najveću saksiju koju imamo. Praktičnost ovde počinje dobrim izborom, a ne gomilanjem opreme.
Jedan jednostavan predlog za kućnu organizaciju jeste da prazne posude razvrstamo čim završimo presađivanje. One koje su cele mogu na jedno mesto, oštećene na drugo, a one u kojima je bilo problema sa biljkom odvojeno. Tako sledeći put nećemo naslepo posegnuti za prvom saksijom iz gomile. Kada se osuše, mogu da se slože po veličini i zauzmu znatno manje prostora. To je naročito zgodno na maloj gradskoj terasi, gde svaka polica već ima nekoliko namena. Uredna mala zaliha lakše se koristi i ređe se pretvara u zbirku stvari koje čuvamo bez jasnog razloga.
U današnjoj rubrici Gardijana o sobnim biljkama naglasak je na čišćenju pre ponovne upotrebe: uklanjanju stare zemlje i korenja, pranju i pažnji prema rubovima i odvodnim otvorima. Napukle i krte posude nisu dobar izbor, a tragovi bolesti ili štetočina traže poseban oprez. Osnovna ideja je jednostavna: ponovna upotreba ima smisla kada je posuda očuvana i pripremljena. Nije dovoljno samo preseliti novu biljku u ostatke prethodne. Taj mali posao ne izgleda naročito svečano, ali može da bude dobar početak urednije nege sobnog zelenila.
Najprijatniji nastavak ove priče mogao bi da bude poklon. Ožiljena reznica u čistoj, upotrebljivoj saksiji sasvim je lep znak pažnje, naročito kada uz nju ide nekoliko rečenica o biljci od koje je potekla. Takve razmene unose ličnu priču u kućno zelenilo. Istovremeno, nema potrebe da čuvamo baš svaku posudu zauvek. Za neupotrebljivu plastiku treba proveriti lokalne mogućnosti odlaganja, jer se različiti materijali ne prikupljaju svuda jednako. Dobar cilj je skroman i ostvariv: manje nepotrebne kupovine, više reda i nekoliko biljaka kojima smo obezbedili pažljiv početak. Ako se uz to oslobodi deo police ili terase, mali posao ima i sasvim vidljiv rezultat. Sledeće presađivanje počinje mirnije kada znamo šta već posedujemo. A zadovoljstvo što je nešto ponovo korisno ume da bude podjednako prijatno kao i donošenje nove biljke kući.
S.B.
