Lepa soba nije uvek ona koja najbolje izgleda na fotografiji. Ponekad je to prostor u kom odmah znamo gde bismo seli, u kom svetlo ne zamara i u kom materijali deluju prijatno na dodir. Upravo takva pitanja čine zanimljivom novu pažnju posvećenu Alvaru Altu i njegovim saradnicama Aino i Elisi. Njihovo nasleđe pruža povod da arhitekturu posmatramo kroz svakodnevni život. Umesto da zgradu samo obiđemo spolja i zapamtimo ime autora, možemo da se zapitamo kako se u njoj sedi, prolazi, radi, odmara i boravi sa drugim ljudima.
Gardijan u današnjem tekstu povezuje interesovanje za Altov rad sa izložbom u Helsinkiju i priznanjem svetskoj baštini. Zvanična objava grada potvrđuje da je u serijski upis na Uneskovu listu uključeno 13 lokaliteta vezanih za Alvara, Aino i Elisu Alto. Pet ih se nalazi u Helsinkiju, među njima kuća i studio, Finlandija hol, Dom kulture i sedište ustanove Kela. Priznanje je došlo u julu, pa današnja priča nije vest o tek donetoj odluci, već prilika da se ovaj opus ponovo pogleda i približi široj publici.
Izložba „Aalto Design — Shapes of Wellbeing” u Muzeju arhitekture i dizajna traje do 6. januara 2027. godine. Prema najavi muzeja, povezuje crteže, modele, nameštaj, staklo i eksperimente sa materijalima, istražujući odnos čoveka, prirode i oblikovanog prostora. Poseban deo je Aalto Lounge, koji je osmislila Linda Bergrot, sa mogućnošću da se dizajn doživi kroz boravak i odmor. Takav pristup je dragocen jer stolica ne postoji samo da bi se gledala iz daljine. Njeno puno značenje pojavljuje se tek kada pomislimo na telo, oslonac i vreme provedeno u njoj.
Iz te priče može se izvući vrlo obična kućna vežba, bez kupovine dizajnerskih predmeta. Pogledajmo prostoriju u kojoj najviše boravimo i pitajmo se šta nam u njoj stvarno prija. Da li omiljena fotelja ima dobro svetlo? Može li se lako prići prozoru? Postoji li mesto za kratko sedenje bez potrebe da se nešto pomera? To nisu pravila sa izložbe, već praktična pitanja koja tema podstiče. Ponekad je dovoljno drugačije rasporediti ono što već imamo da prostor počne bolje da prati naš dan. Lepota tada dolazi i iz lakoće korišćenja.
U vremenu kada enterijere često gledamo samo nekoliko sekundi na ekranu, ovakav pogled na dizajn donosi prijatno usporavanje. Dom ne mora da bude stalno spreman za fotografisanje da bi bio uspešno uređen. Njegova vrednost vidi se i u tome koliko nam dopušta da budemo opušteni, da se okupimo ili povučemo na mir. Altovo nasleđe zato ostaje zanimljivo i ljudima koji nikada neće obići svaki njegov objekat. Ono otvara blisko pitanje: možemo li prostor urediti sa malo više pažnje prema onome ko u njemu živi? To je tema koja staje i u veliki muzej i u sasvim običnu dnevnu sobu. Uostalom, prijatan prostor često pamtimo po vrlo malim stvarima: mestu na kom smo dugo razgovarali, svetlu uz koje smo čitali ili stolu oko kog je bilo dovoljno mesta za sve. Upravo ti detalji daju dizajnu ljudsku meru i podsećaju da se njegova vrednost proverava svakodnevnim životom.
S.B.
Izvor: Postinfo
