Neki običaji na prvi pogled deluju neobično, ali kada se pogleda njihova simbolika, postaju jasniji. Na Filipinima se svake godine održava ritual poznat kao Taong Putik, u kome se vernici pre zore prekrivaju blatom, umotavaju u suvo lišće banane i bosi odlaze do crkve posvećene Svetom Jovanu Krstitelju. Prizor je snažan, neobičan i potpuno drugačiji od klasičnih verskih procesija.
Associated Press je objavio foto-priču o ovogodišnjem obeležavanju u selu Bibiclat. Učesnici oko četiri sata ujutru odlaze u polja, traže meko blato, mažu telo i potom preko sebe stavljaju osušene listove. Do crkve nose sveće, mole se i zahvaljuju, dok se lokalna zajednica okuplja oko običaja koji se prenosi generacijama.
Ovakvi rituali često nastaju iz spoja vere, lokalne istorije i prirodnog okruženja. Blato ovde nije prljavština u svakodnevnom smislu, već znak poniznosti, zaveta i zahvalnosti. Učesnici ne pokušavaju da izgledaju lepo, već da pokažu odnos prema tradiciji i svecu kome je praznik posvećen. Upravo zato prizor deluje toliko upečatljivo.
Kod nas se slična snaga običaja vidi u litijama, zavetnim danima, badnjacima, nošenju krsta, običajima oko vode, vatre i polja. Spolja nekome mogu izgledati čudno, ali za zajednicu imaju dubok smisao. Filipinski praznik u blatu podseća da tradicija nije uvek uredna, tiha i svečano odevena. Ponekad je najjača onda kada čoveka vrati zemlji, zajednici i osećaju da pripada nečemu starijem od sebe.
S.B.
