Video-igre su dugo nudile gotove svetove: neko ih osmisli, nacrta, napiše pravila, a igrač ulazi da istražuje. Ali veštačka inteligencija polako menja i taj odnos. Umesto da igrač samo bira ponuđeno, sve češće može da gradi sopstveni svet, likove, zaplete i pravila.
The Verge je pisao o AI storytelling igri Hidden Door, koja sada omogućava korisnicima da prave sopstvene univerzume za deljenje sa drugima. Novi alat Atlas zamišljen je tako da korisnik može da izgradi interaktivan svet, a platforma planira i podelu dela prihoda sa autorima koji naprave svetove po pravilima sistema.
Ova tema je zanimljiva jer pokazuje kuda ide zabava. Nekada je kreativnost u igri značila da igrač pronađe drugačiji put kroz već osmišljenu priču. Sada se granica pomera: igrač postaje pomalo pisac, pomalo dizajner i pomalo režiser.
Naravno, tu ima i pitanja. Ako AI pomaže u pisanju sveta, ko je stvarni autor? Koliko je mašte ljudsko, a koliko mašinsko? Da li će takvi alati podstaći kreativnost ili napraviti more sadržaja koji liči jedan na drugi? Odgovor će zavisiti od toga kako ih ljudi koriste.
Kod nas postoji mnogo mladih koji pišu, crtaju, igraju igre i prave male digitalne projekte, ali nemaju tim, novac ili tehničko znanje da izgrade ceo virtuelni svet. Ako ovakvi alati postanu dostupni i dovoljno kvalitetni, mogli bi da spuste prag za ulazak u kreativnu industriju.
Ipak, najbolji svetovi neće nastati samo zato što AI može brzo da generiše tekst. Nastajaće tamo gde čovek ima jasnu ideju, ton, atmosferu i priču koju zaista želi da podeli.
S.B.
