Internet je dugo delovao kao ogromna biblioteka u kojoj se gotovo sve može ponovo pronaći. Ako neki tekst nestane sa sajta, postoji šansa da ga je sačuvala Internet Archive, digitalna riznica starih stranica. Ali dolazak veštačke inteligencije promenio je i taj odnos prema arhivama.
Nieman Lab je juče objavio da više od 340 lokalnih medija ograničava pristup Internet Archive-u, delom zbog zabrinutosti da bi AI sistemi mogli da koriste njihove tekstove za obuku ili preuzimanje sadržaja. To je tiha, ali važna promena: mediji više ne razmišljaju samo o čitaocima, konkurenciji i Google pretrazi, nego i o mašinama koje mogu da progutaju čitave arhive.
Za čitaoce ova tema možda zvuči tehnički, ali posledice su vrlo praktične. Ako se digitalno pamćenje zatvara, teže je proveravati šta je ranije objavljeno, kako su se menjale informacije, ko je prvi pisao o nekoj temi i šta je nestalo iz javnog prostora.
Za Srbiju je ovo posebno zanimljivo jer se i ovde veliki deo lokalnog novinarstva čuva gotovo isključivo na internetu. Mali portali, lokalne vesti, opštinske teme, kulturni događaji i komunalne priče često nemaju drugo skladište osim sajta. Ako taj sadržaj nestane ili postane nedostupan, nestaje i deo lokalne memorije.
S druge strane, mediji imaju opravdan strah. Njihov rad ima cenu, a AI sistemi često koriste postojeći sadržaj na načine koji nisu dovoljno jasni ni urednicima ni autorima.
Ova priča zato nije samo o arhivama. To je priča o pitanju ko čuva pamćenje interneta i ko ima pravo da ga koristi.
S.B.
