Veneciju zamišljamo kroz vodu, gondole i fasade koje se ogledaju u kanalima. Toliko smo navikli na taj prizor da je neobično pomisliti kako je pre mnogo hiljada godina ovaj prostor izgledao sasvim drugačije. Tamo gde je danas laguna nekada se pružalo kopno. Nova medijska priča o istraživanju severnog Jadrana otvara upravo taj pogled: ispod dobro poznatog pejzaža nalazi se istorija obale koju ljudsko oko više ne može neposredno da vidi.
Gardijan je danas predstavio rad tima koji predvodi Samuele Ongaro sa Univerziteta u Sautemptonu. Istraživači su povezali geofizičke podatke i uzorke sedimenata kako bi rekonstruisali promene severnojadranskog prostora. Studija obuhvata područja današnje severne Italije, Slovenije i severne Hrvatske. Aktuelna je novinska objava, dok je istraživanje prethodno predstavljeno u naučnim izvorima.
U saopštenju istraživačkog tima objašnjeno je da rekonstrukcija prati razdoblje između približno 9.000. i 4.000. godine pre nove ere. More nije napredovalo ravnomerno. U pojedinim fazama preoblikovalo je ravnice u močvarna i lagunska područja, a zatim potapalo i delove pejzaža koje je ranije stvorilo. Današnja venecijanska laguna bila je udaljena od tadašnje obale, dok je i prostor Trsta imao drugačiji odnos prema brdima, močvarama i vodi. To je priča o dugim promenama, daleko starijim od grada koji danas poznajemo.
Posebno je zanimljivo šta takva rekonstrukcija može da znači za arheologiju. Ako su ljudi živeli, lovili ili se kretali na zemljištu koje je sada pod vodom, današnja obala ne predstavlja granicu njihove nekadašnje svakodnevice. Istraživači naglašavaju da potopljeni predeli dopunjuju znanje koje dobijamo sa kopnenih lokaliteta. Njihov cilj nije da predstave izmišljenu sliku svakog davnog naselja, već da bolje razumeju okruženje u kojem su zajednice birale gde će boraviti i pribavljati hranu.
Za radoznalog putnika to je sjajan dodatak pogledu na poznato mesto. Nije potrebno poznavati sve naučne metode da bi se uživalo u ideji da pejzaž ima više vremenskih slojeva. Sledeći put kada ugledamo lagunu, možemo da zamislimo koliko je različitih obala prethodilo ovoj današnjoj. Ipak, maštu treba ostaviti jasno odvojenu od dokaza: rekonstrukcija predela ne znači da su pronađene čitave skrivene ulice ili izgubljeni grad. Dovoljno je zanimljivo ono što nauka zaista nudi — mogućnost da poznatu razglednicu sagledamo kao jedan trenutak u mnogo dužoj priči.
S.B.
Izvor: Postinfo
