Ljubaznost ponekad pomešamo sa obavezom da nam baš ništa ne smeta. Pristanemo na dogovor koji nam ne odgovara, prećutimo neprijatnost ili izgovorimo „nema veze“ pre nego što smo uopšte razmislili da li zaista nema veze. Zbog toga priče o malim promenama u komunikaciji mogu da budu prepoznatljive. Ne mora se dogoditi veliki životni preokret da bismo primetili kako smo jednom uspeli da kažemo nešto što bismo ranije zadržali za sebe.
Novinarka Eli Vajолет Bremli u novom ličnom tekstu za Gardijan opisuje takav trenutak. Uoči četrdesetog rođendana, tinejdžeri su je polili hladnom vodom na londonskoj stanici. Umesto da prećuti, rekla je jednom od njih da ju je postupak uznemirio i dobila izvinjenje. Za nju je najvažnije bilo to što je jasno izrazila kako se oseća. Njeno iskustvo nije opšti savet da treba pratiti nepoznate ljude ili ulaziti u rizičan sukob.
Ono što iz priče možemo poneti u mirniju svakodnevicu jeste pitanje kako izgovaramo svoje potrebe. Naš primer može biti sasvim običan: prijateljski dogovor za vreme koje nam ne odgovara. Umesto brzog pristanka i kasnijeg nezadovoljstva, moguće je reći da taj termin ne možemo, pa ponuditi drugi ako želimo. Ili, kada nam treba vreme za odluku, to i saopštiti. Takve rečenice nisu čarobna formula, ali mogu preciznije da predstave ono što mislimo od automatskog odgovora kojim pokušavamo odmah da završimo razgovor.
Važno je ostaviti prostor i drugoj strani. Jasna poruka ne garantuje da će sagovornik biti zadovoljan, niti je cilj svakog razgovora da svi odmah misle isto. Ponekad je dovoljno da se bolje razumemo. Ako se tema pretvori u nadmetanje, moguće je zastati i nastaviti kasnije. U bliskim odnosima korisno je govoriti o konkretnom dogovoru ili ponašanju, umesto odmah donositi veliku presudu o nečijem karakteru. To je autorski predlog za svakodnevnu komunikaciju, a ne tumačenje tuđih motiva.
Vedriji deo ove teme nalazi se u malim, mogućim pomacima. Neko će prvi put bez dugog opravdavanja reći da mu treba odmor. Neko će tražiti da se dogovor precizira. Neko će prihvatiti izvinjenje i nastaviti dan, umesto da u sebi satima ponavlja razgovor. Ne postoji obaveza da se odjednom postane sasvim drugačija osoba. Dovoljno je primetiti trenutak u kojem možemo da budemo malo jasniji. Ljubazna rečenica može istovremeno da uvaži sagovornika i sačuva ono što je nama važno.
S.B.
Izvor: Postinfo
