Postoje ljudi koji bez razmišljanja pripreme ručak od onoga što zateknu u frižideru. Postoje i oni koji tri puta pročitaju recept, pa ipak strahuju da će nešto pogrešiti. Za ovu drugu grupu kuhinja može da deluje kao mesto puno nepisanih pravila. Koliko jako treba da bude zagrejan tiganj, da li je povrće dovoljno sitno i hoće li sve biti gotovo u isto vreme? Zbog takvih pitanja i sasvim jednostavno jelo ponekad izgleda zahtevnije nego što jeste.
Aleks Gvarnašeli upravo takvim početnicima želi da približi kuvanje. U novom razgovoru za Pipl, povodom svoje kolekcije posuđa za HSN, govori o tome da kućni kuvari ne treba da se osećaju zastrašeno. Njena poruka prati predstavljanje proizvoda, pa je to komercijalni kontekst, a ne nezavisno ispitivanje opreme. Ipak, osnovna ideja razgovora ima vrednost i bez kupovine: početak ne mora da izgleda profesionalno da bi bio dobar.
Kao autorski predlog za prvi sigurniji korak, vredi izabrati jelo sa malim brojem postupaka. Nešto što ne zahteva da se istovremeno prati nekoliko šerpi, pećnica i složen sos. Pre početka može se pročitati ceo recept i pripremiti ono što će biti potrebno. Tako se smanjuje mogućnost da usred kuvanja otkrijemo da određeni sastojak treba prethodno obraditi ili da nam nedostaje odgovarajuća posuda. Cilj nije da kuhinja izgleda kao televizijski studio, već da nam redosled bude razumljiv.
Koristan je i mali zapis posle pripreme. Šta je bilo jednostavno, gde se čekalo i šta bismo sledeći put uradili drugačije? To nije ocenjivanje sopstvenog talenta, već lična beleška koja može da olakša ponavljanje. Ako je prvo jelo uspelo, sasvim je u redu napraviti ga još nekoliko puta. Nije potrebno svaki ručak pretvarati u novi izazov. Poznat postupak ostavlja više prostora da se obrati pažnja na ukus i organizaciju, dok stalno menjanje svega odjednom lako zamagli ono što smo već naučili.
Najprijatnija kuhinja nije nužno ona sa najviše uređaja. Može biti mala, sa nekoliko dobro poznatih posuda i receptom na papiru koji je već pomalo isflekan. U takvom prostoru veština nastaje kroz ponavljanje, a zadovoljstvo kroz obrok koji zaista želimo da pojedemo. Vest o novoj kolekciji posuđa zato može da ostane samo povod za nešto jednostavnije: da se jednom nepoznatom jelu da šansa bez očekivanja savršenstva. Domaći ručak ne mora da dobije aplauz. Dovoljno je da nam bude ukusan i da sledeći ulazak u kuhinju deluje malo lakše.
S.B.
Izvor: Postinfo
