Šta bi se dogodilo kada bi reke, makar simbolično, učestvovale u pisanju obećanja o sopstvenoj budućnosti? U Jorkširu je ta ideja dobila vrlo konkretan oblik: male količine vode iz različitih tokova namenjene su pravljenju mastila za zajedničku povelju. To je neobičan spoj prirode, rukopisa i građanske brige. Umesto da reka ostane samo tema sastanka, njen trag treba da bude prisutan i na samom dokumentu.
U današnjoj kolumni Gardijana, autorka Ejmi Džejn Bir opisuje svoju pripremu za okupljanje ljubitelja reka. Posetila je izvor potoka Džipsi rejs, želeći da njegovu vodu uključi u ceremoniju. U ličnom, književnom tonu povezuje susret sa pejzažom i osećaj odgovornosti prema njemu. Simbolična tumačenja koja iznosi pripadaju njenom doživljaju prirode, a ne naučnim tvrdnjama.
Zvanični program organizacije Jorkširski fond za zaštitu prirode daje praktičan okvir priče. Okupljanje „Love Your River“ održano je 18. oktobra u Jorku, a uključivalo je ceremonijalno spajanje uzoraka vode i rad na povelji za reke Jorkšira. Prema najavi organizatora, završni dokument treba predstaviti lokalnim vlastima, preduzećima i organizacijama, uz poziv da podrže njegovu viziju. Profesionalni kaligraf treba da ga ispiše mastilom nastalim uz korišćenje prikupljene vode. Reč je o inicijativi i zajedničkom obećanju, a ne o tome da su reke samom ceremonijom dobile novi zakonski status.
Organizatori su vodili računa i o detalju koji lako promakne u ovako slikovitoj ideji. Učesnicima su dali uputstvo da uz vodu ne prikupljaju biljke, semenke i sitne životinje, kako se ne bi podstaklo prenošenje neželjenih organizama i bolesti. Taj praktičan dodatak lepo pokazuje razliku između simbolične namere i odgovorne organizacije. Briga o prirodi ostaje ubedljiva kada se vidi i u sitnim postupcima, a ne samo u lepim rečima na završnom događaju.
Nama koji živimo uz Dunav ova priča nije teško razumljiva. Reka može biti putanja šetnje, pogled sa mosta, mesto odmora ili deo porodičnog sećanja. Zbog te bliskosti ponekad je doživljavamo kao nešto što će jednostavno uvek biti tu. Jorkširska ideja podseća da osećaj pripadanja može dobiti i javni oblik. Nije potrebno svuda ponavljati istu ceremoniju niti prenositi vodu iz jednog kraja u drugi. Vredna je osnovna zamisao: okupiti ljude oko onoga što već vole i pretvoriti tu privrženost u jasno, zajedničko opredeljenje.
S.B.
Izvor: Postinfo
