Na parlamentarnim izborima u Srbiji poslanički mandati raspodeljuju se proporcionalnim sistemom, primenom Dontove formule. To znači da broj mandata koji pripada izbornoj listi zavisi od broja glasova koje je osvojila, ali i od rezultata ostalih lista koje učestvuju u raspodeli.
Za većinu izbornih lista važi izborni prag od tri odsto glasova birača koji su glasali. Liste nacionalnih manjina imaju poseban položaj, a glasovi koje osvoje liste koje ne pređu izborni prag ne prenose se neposredno drugim listama. Ipak, činjenica da takve liste ne učestvuju u raspodeli mandata utiče na konačan odnos snaga u parlamentu.
Kako funkcioniše izborni prag
Da bi izborna lista, po opštem pravilu, učestvovala u raspodeli poslaničkih mandata, potrebno je da osvoji najmanje tri odsto glasova birača koji su glasali.
Izborni prag određuje koje liste mogu da učestvuju u redovnoj raspodeli mandata. Glasovi dati listama koje ne pređu taj prag ne ulaze u obračun količnika za raspodelu poslaničkih mesta, osim u slučajevima predviđenim posebnim pravilima izbornog sistema.
To, međutim, ne znači da se glasovi tih birača formalno pripisuju drugim izbornim listama. Njihov uticaj na konačnu raspodelu posredan je: kada se utvrdi koje liste ispunjavaju uslove za raspodelu, mandati se dele među njima prema broju osvojenih glasova i rezultatima Dontove formule.
Posebna pravila za liste nacionalnih manjina
Za izborne liste nacionalnih manjina važe posebna pravila kako bi se olakšalo njihovo predstavljanje u Narodnoj skupštini.
Manjinske liste ne moraju da osvoje tri odsto glasova da bi učestvovale u raspodeli mandata. Prilikom obračuna njihovih količnika primenjuje se i zakonom predviđeno uvećanje od 35 odsto, ukoliko je lista osvojila manje od tri odsto glasova.
Ovakvo rešenje treba da omogući da i manjinske zajednice koje imaju manji broj birača mogu da ostvare predstavljenost u parlamentu.
Kako Dontov sistem određuje broj mandata
Narodna skupština ima 250 poslanika, a mandati se raspodeljuju primenom Dontove formule.
Broj glasova koji je osvojila svaka izborna lista koja učestvuje u raspodeli deli se redom brojevima od jedan do 250. Tako se za svaku listu dobijaju količnici koji se porede sa količnicima ostalih lista.
Mandati se dodeljuju prema 250 najvećih količnika u zajedničkoj raspodeli. Lista čiji se količnici češće nalaze među najvećima dobija više poslaničkih mesta, dok liste sa manjim brojem glasova, po pravilu, dobijaju manje mandata.
Ako dve ili više lista imaju jednake količnike na mestu koje odlučuje o dodeli mandata, prednost se daje listi koja je osvojila veći broj glasova.
Ukoliko izborna lista osvoji više mandata nego što ima kandidata, preostali mandat dodeljuje se sledećoj listi prema redosledu količnika, u skladu sa zakonskim pravilima.
Šta se dešava sa glasovima lista koje ne pređu cenzus
Glasovi dati listama koje ne pređu izborni prag ne raspodeljuju se direktno drugim listama. Te liste, po opštem pravilu, ne učestvuju u redovnoj raspodeli mandata, pa se Dontova formula primenjuje na liste koje ispunjavaju zakonske uslove.
Zbog toga konačan broj mandata ne zavisi samo od broja glasova koje je pojedina lista osvojila već i od toga koliko je drugih lista prešlo izborni prag i učestvuje u raspodeli.
Ako nijedna izborna lista ne osvoji najmanje tri odsto glasova, primenjuju se posebna zakonska pravila prema kojima u raspodeli mogu učestvovati sve liste koje su osvojile glasove.
Zašto je važna izlaznost
Izlaznost birača može da utiče na to koliko je glasova potrebno za prelazak izbornog praga, jer se prag računa u odnosu na ukupan broj glasova birača koji su glasali.
Kada je broj birača koji su izašli na izbore veći, za osvajanje tri odsto glasova potrebno je više glasova u apsolutnom broju. Pri manjoj izlaznosti, taj broj može biti niži.
Na raspodelu mandata utiče i odnos glasova među listama koje učestvuju u raspodeli. Zbog toga broj osvojenih glasova sam po sebi nije dovoljan da bi se unapred odredio tačan broj poslaničkih mesta: konačan rezultat zavisi od ukupnog izbornog rezultata i primene Dontove formule.
Raspodela mandata zato se utvrđuje tek nakon što se obrade rezultati glasanja i utvrdi koje liste učestvuju u raspodeli, a zatim se izračunaju i uporede njihovi količnici.
E.M.
