Najzanimljiviji predmet u nečijem domu često nije onaj koji je najviše koštao. To može da bude neobična vaza, stara ručka, šolja sa putovanja ili sitnica za koju gost odmah pita: „A odakle ti ovo?” Takvi predmeti imaju jednu prednost koju nova dekoracija ne može odmah da kupi — priču. Dizajnerka Alison Viktorija upravo takve uspomene čuva sa svojih televizijskih renoviranja.
U razgovoru za magazin Pipl otkrila je da sa projekata zadržava neobične detalje. Među njima su komad svetlucave zidne obloge koji je uramila i slavina u obliku labuda kojoj je pronašla novu upotrebu. Za nju su ti predmeti podsetnici na iskustva i ljude, slično uspomenama koje donosimo sa putovanja. Ono što je nekome delovalo suvišno dobilo je mesto u drugačijem okruženju.
Ta ideja lepo se uklapa u domove koji se grade vremenom. Ne mora sve biti kupljeno istog dana, iz iste kolekcije i u potpuno istoj nijansi. Jedan nasleđeni predmet može da stoji uz savremenu policu, a obnovljena stolica uz jednostavan novi sto. Važno je da prostor bude prijatan ljudima koji u njemu žive. Ako se uz neki detalj vezuje lepo sećanje, on već ima razlog da bude tu, čak i kada ne prati poslednju modu.
Sličan odnos prema stvarima neguje međunarodni pokret Repair Café. Na njihovim okupljanjima ljudi donose predmete kojima je potrebna popravka i rade zajedno sa volonterima koji poseduju odgovarajuće veštine. Ideja obuhvata odeću, nameštaj, igračke i druge kućne stvari. Pored same popravke, važan je i prenos znanja: vlasnik može da nauči nešto o predmetu koji je već bio spreman da otpiše.
Neobična uspomena i popravljena stvar nisu ista kategorija, ali ih povezuje jedno korisno pitanje: ima li ovo još neku vrednost za nas? Nekad je odgovor praktičan, nekad emotivan, a nekad oba. Naravno, to ne znači da treba sačuvati svaki šraf i napuniti stan kutijama bez namene. Mnogo lepše deluje nekoliko pažljivo odabranih detalja kojima smo zaista pronašli mesto. Predmet tada ostaje vidljiv i može da nastavi svoju priču.
Za malu promenu u domu zato nije uvek potrebna velika kupovina. Možda je dovoljno izvući zaboravljenu činiju, obnoviti ram ili premestiti sitnicu koja je godinama stajala iza drugih stvari. Alison Viktorija je od neobičnih ostataka napravila ličnu zbirku uspomena. Kod nas to može biti mnogo skromniji izbor, ali podjednako ličan. Dom na kraju i prepoznajemo po tome što u njemu postoje stvari čije značenje ne može da se pročita sa cenovne etikete.
S.B.
Izvor: Postinfo
