Jutarnja kafa i popodnevni čaj spadaju među najraširenije svakodnevne navike na svetu. Njihov uticaj na zdravlje proučava se decenijama, ali rezultati često deluju protivrečno. Jedna studija istakne moguće koristi, druga upozori na preterivanje, a razlog je uglavnom u tome što efekat ne zavisi samo od napitka već i od količine, načina pripreme i zdravstvenog stanja osobe.
Novo istraživanje bavilo se mogućom vezom između konzumiranja kafe i čaja i kasnijeg rizika od demencije. Rezultati ukazuju na obrazac u kojem umerena količina može biti povezana sa povoljnijim ishodima, dok veća količina ne donosi nužno dodatnu korist.
News-Medical je 3. septembra predstavio analizu podataka o navikama ispitanika, njihovom zdravstvenom stanju i kasnijoj pojavi kognitivnih problema. Istraživači su pokušali da uzmu u obzir faktore kao što su godine, pol, obrazovanje, pušenje, fizička aktivnost i postojeće bolesti.
Kafa i čaj sadrže kofein, ali i veliki broj drugih biološki aktivnih materija. Polifenoli i srodna jedinjenja imaju antioksidativna i protivupalna svojstva, dok kofein utiče na budnost, krvne sudove i aktivnost različitih receptora u mozgu.
To ipak ne znači da šolja kafe neposredno „sprečava“ demenciju. Opservaciona istraživanja mogu pokazati povezanost, ali teško dokazuju uzrok. Ljudi koji redovno piju određenu količinu kafe ili čaja mogu se razlikovati i po načinu ishrane, društvenim navikama, poslu, spavanju i fizičkoj aktivnosti.
Važna je i količina. Umeren unos kofeina kod većine zdravih odraslih osoba ne izaziva veće probleme, ali osetljivost se znatno razlikuje. Nekome kasna kafa gotovo uopšte ne remeti san, dok druga osoba može satima ostati budna i nakon male šolje popijene posle ručka.
San predstavlja važnu vezu sa zdravljem mozga. Ako veća količina kofeina redovno skraćuje ili narušava noćni odmor, moguća korist pojedinih sastojaka napitka mogla bi biti umanjena. Zato isti broj šolja nema jednako značenje za osobu koja kafu pije rano ujutru i onu koja je koristi da bi ostala budna duboko u noć.
Način pripreme takođe menja sastav. Filter kafa, espreso, instant kafa i napici sa mnogo mleka, šećera ili sirupa nisu nutritivno isti proizvodi. Čaj se razlikuje prema vrsti biljke, dužini stajanja i količini dodatog šećera.
U istraživanjima demencije dodatni problem predstavlja dugačak vremenski period razvoja bolesti. Promene u mozgu mogu početi godinama pre jasnih simptoma. Osoba tada može promeniti ukus, apetit ili navike u vezi sa kafom, pa nije uvek jednostavno utvrditi da li je napitak uticao na rizik ili je rana faza bolesti promenila ponašanje.
Bez obzira na zanimljive rezultate, najpouzdanije preporuke za očuvanje zdravlja mozga i dalje obuhvataju fizičku aktivnost, kontrolu krvnog pritiska i šećera, dovoljno sna, društvene kontakte i izbegavanje pušenja. Kafa ili čaj mogu biti deo takvog načina života, ali ga ne mogu zameniti.
Nova analiza zato ne donosi razlog da neko počne da pije kafu ako mu ne prija, niti da naglo poveća broj šolja. Ona pokazuje da svakodnevni napici sadrže aktivne materije čije delovanje zavisi od doze i šireg životnog konteksta.
Najjednostavnija poruka glasi da više nije obavezno i bolje. Kada je reč o kafi, čaju i mozgu, umerenost bi mogla biti važnija od samog izbora šolje.
S.B.
