Fosilne kosti mogu otkriti mnogo više od veličine i oblika dinosaurusa. Prelom koji je zarastao pokazuje da je životinja preživela ozbiljnu povredu, promenjen zglob može otkriti artritis, a neobična izraslina na kosti ponekad predstavlja trag infekcije. Na jednoj tibiji iguanodona istraživači iz Španije sada su pronašli promenu koja bi mogla predstavljati prvi poznati dokaz inficiranog kožnog čira kod dinosaurusa. Phys.org je 2. septembra predstavio analizu kosti vrste Iguanodon bernissartensis, na kojoj se nalazi jasno ograničena otečena oblast duž srednjeg dela potkolenice. Naučnici smatraju da je problem možda počeo kao ozbiljna rana ili ulceracija kože, a infekcija se zatim proširila dovoljno duboko da zahvati površinu kosti i ostavi trag koji je mogao da fosilizuje.
Kada se kost susretne sa bakterijskom infekcijom, organizam pokušava da reaguje. Mogu nastati upala, razgradnja dela tkiva i istovremeno stvaranje nove kosti oko zahvaćenog regiona. Kod živog čoveka takav proces može se proučavati rendgenom, CT snimkom ili analizom krvi. Kod dinosaurusa starog više od sto miliona godina ostaje samo mineralizovana struktura i istraživač mora da radi gotovo kao forenzičar. Oblik izrasline, unutrašnja struktura i način na koji nova kost prelazi u staru porede se sa poznatim bolestima današnjih životinja. Autori su razmatrali više mogućnosti i zaključili da obrazac odgovara infekciji koja je verovatno krenula iz mekog tkiva iznad kosti.
Iguanodon je bio veliki biljojed i mogao je težiti nekoliko tona. Povreda noge za takvu životinju nije beznačajna stvar. Ako je rana bila bolna i inficirana, mogla je otežavati kretanje i povećavati ranjivost pred predatorima. Ipak, činjenica da je kost imala vremena da reaguje i napravi znatnu novu strukturu sugeriše da problem nije odmah ubio životinju. Dinosaur je neko vreme živeo sa infekcijom. To otvara zanimljiv pogled na svakodnevni život praistorijskih životinja. U fosilnim rekonstrukcijama često ih vidimo kao savršene, zdrave primerke, ali pravi dinosaurusi su dobijali ogrebotine, lomove, infekcije i bolesti baš kao današnje životinje.
Paleopatologija upravo takve detalje pretvara u priče o životu, a ne samo smrti. Kost sa infekcijom pokazuje kako je imunski i regenerativni sistem životinje reagovao, koliko je dugo mogla preživeti i kakvim je problemima bila izložena. Jedan kožni čir zvuči gotovo banalno u poređenju sa asteroidima, masovnim izumiranjima i ogromnim predatorima koji dominiraju pričama o dinosaurima. Ali možda je baš zbog toga zanimljiv. Veliki deo života ne čine spektakularni događaji, već male povrede i bolesti sa kojima organizam pokušava da se izbori. Pre više od 120 miliona godina jedan iguanodon verovatno je imao upravo takav loš period – a njegova potkolenica ga je zapamtila dovoljno dugo da mi danas možemo da ga vidimo.
S.B.
Izvor: Postinfo
