Saturn već decenijama ima jednu od najčudnijih meteoroloških struktura u Sunčevom sistemu – gotovo pravilan šestougaoni obrazac oblaka oko severnog pola. Voyager sonde uočile su ga još osamdesetih godina, Cassini ga je kasnije detaljno fotografisao, a struktura je opstala dovoljno dugo da postane jedan od zaštitnih znakova planete. Sada se na suprotnom kraju Saturna pojavila nova zagonetka. Hubble Space Telescope otkrio je veliki talasasti obrazac sa deset strana koji kruži oko južnog pola planete. NASA je 2. septembra objavila detalje o takozvanom dekagonu, koji je veći i očigledno nestabilniji od poznatog severnog šestougla. Dok severna struktura praktično stoji u istom položaju, južni desetougao migrira prema istoku brzinom od približno deset kilometara na sat.
Geometrijski oblik ne znači da u atmosferi postoji čvrst zid sa ravnim stranama. Reč je o velikom atmosferskom talasu povezanom sa snažnim mlaznim strujanjem. U određenim uslovima fluid može da razvije stabilne talasne obrasce koji, kada se gledaju odozgo, podsećaju na poligon. Slične pojave mogu se proučavati i u laboratoriji sa rotirajućim tečnostima. Saturn je idealno mesto za ekstremne verzije takvih procesa jer nema čvrstu površinu kao Zemlja. Njegova atmosfera prelazi sve dublje u slojeve vodonika i helijuma, a vetrovi mogu dostići ogromne brzine.
Novi obrazac nije uvek bio vidljiv. Prethodna posmatranja južnog pola nisu pokazivala jasan desetougao, pa naučnici smatraju da je struktura možda nastala između 2017. i 2023. godine, tokom perioda kada je Saturnov nagib otežavao pogled sa Zemlje na taj deo planete. Hubble ga sada prati, dok su brzine vetra dodatno merene instrumentima Very Large Telescope opservatorije u Čileu. Poređenje severnog i južnog pola posebno je zanimljivo jer ista planeta na dva kraja pokazuje različite poligonalne obrasce – jedan šestostran i dugovečan, drugi desetostran i pokretljiviji.
Zašto baš šest i deset strana, naučnici još nemaju konačan odgovor. Broj zavisi od brzine vetra, širine mlazne struje, rotacije planete i načina na koji se talas stabilizuje. Jupiter takođe ima neobične polarne strukture, mada tamo dominiraju rasporedi velikih ciklona, a ne isti tip talasa. Saturn zato postaje prirodna laboratorija za fluidnu dinamiku koju ne možemo reprodukovati u planetarnim razmerama na Zemlji. Najzanimljivije je što planeta koju posmatramo vekovima još može da napravi potpuno novu ogromnu pojavu pred našim teleskopima. Saturnov prsten je stabilna razglednica, ali njegova atmosfera očigledno ne oseća nikakvu obavezu da ostane ista.
S.B.
