Ako nešto umemo mi, sportski novinari, to je da se olako frljamo pridevom „istorijski“. Gol, utakmica, pobeda – prečesto tim pojmovima dajemo mitski značaj tamo gde mu mesto nije. Ipak, ove večeri u Torontu, nešto je jednostavno moralo da ponese taj epitet. Da su fudbaleri Bosne i Hercegovine izdržali još svega petnaestak minuta pritiska, ne bi to bio prvi trijumf ove selekcije na svetskim prvenstvima, ali onaj jedini protiv Irana u Brazilu 2014. došao je u trenucima kada su koferi već bili spakovani. Ovo večeras imalo je potpuno drugačiju takmičarsku dimenziju i težinu. Ipak, posmatrano kroz prizmu suve statistike i prikazane igre na terenu, Zmajevi realno nisu zaslužili ceo plen. Domaćin je bukvalno pobegao sa giljotine i u svojoj sedmoj utakmici na svetskim prvenstvima stigao do istorijskog prvog boda: Kanada – Bosna i Hercegovina 1:1.
Odjekivala je bosanska sevdalinka Torontom još od 21. minuta, i to po taktu i notama momka košarkaške visine, rođenog u Šapcu. Jovo Lukić, napadač rumunske Univerzitatee iz Kluža, iza sebe ima karijeru prepunu osporavanja i potcenjivanja. Debitovao je za nacionalni tim u decembru 2021. godine, a onda je potpuno zaboravljen sve do ovog šampionata. U svom tek četvrtom nastupu u reprezentativnom dresu, Lukić je pokazao sjajan osećaj za prostor i nakon udarca iz ugla glavom sproveo loptu u mrežu za opšte ludislo na tribinama gde su bili smešteni gostujući navijači. Ipak, selektor Kanade Džesi Marš povukao je ključne poteze u nastavku, a njegovi džokeri sa klupe doneli su zlata vredan bod. Igrala se brza akcija kroz sredinu terena, kombinovala su dvojica rezervista – Promis Dejvid je pravovremeno uposlio Kajla Larina, koji je svega tri minuta nakon ulaska na teren demonstrirao klasu. Okrenuo je na petoparcu mladog Muharemovića, iskoristio katastrofalno postavljenu ofsajd zamku iskusnog Seada Kolašinca i rutinski postavio konačnih 1:1, ostavivši otvorenim sve kalkulacije u ovoj grupi.
M.M.
