Na arheološkom lokalitetu Koran u centralnoj Francuskoj pronađen je kompleks koji bi mogao biti najveća poznata radionica za proizvodnju novca u keltskoj Evropi, a možda i u čitavom antičkom svetu. Nalazi ukazuju da su se pre rimskog osvajanja Galije na jednom mestu izrađivali bronzani, srebrni i zlatni novčići uz izuzetno strogu kontrolu kvaliteta.
Iskopani prostor zauzima približno 500 kvadratnih metara. Debeli zid proteže se najmanje 40 metara, a duž njega se nalaze manje prostorije sa ognjištima ili pećima i dovodom vode. Organizacija prostora ne liči na malu zanatsku radionicu, već na specijalizovani proizvodni centar.
Kompleks je radio pre Galskih ratova, vođenih od 58. do 51. godine pre nove ere. Pripadao je području Arverna, moćnog galskog naroda čiji je najpoznatiji vođa bio Vercingetoriks. Njihovi srebrni i zlatni stateri cirkulisali su širom Galije, što govori o razvijenoj trgovini i političkom uticaju.
Francuski list „Le Monde“, koji je objavio izveštaj sa nalazišta, navodi da se novootkrivena kamena građevina nastavlja na ranije iskopanu radionicu za bronzani novac. Stariji deo bio je pretežno drven, što je uobičajeno za galsku arhitekturu, dok novi objekat podseća na monumentalnije mediteranske građevine.
Arheolozi su pronašli male nakovnje, dleto, čekić i druge predmete korišćene u proizvodnji. Na kamenu, keramici i gvozdenom alatu ostali su sitni tragovi zlata i srebra. Upadljivo je što gotovo nema proizvodnog otpada. Dragoceni metal očigledno je pažljivo sakupljan, pa istraživači čak pretpostavljaju da su radnici mogli biti proveravani pri izlasku.
Najzanimljiviji predmet je olovna probna pločica sa otiskom dva kalupa. Na njoj se, pod uvećanjem, vide delovi konja, jahača, kola i stilizovane glave kovrdžave kose. Takvi motivi poznati su sa arvernskih zlatnih i srebrnih statera.
Olovni primerak verovatno nije bio namenjen plaćanju. Služio je za proveru novih kalupa i prikaz naručiocu pre početka proizvodnje. Posle odobrenja dizajna, pločica je oštećena dletom kako otisci ne bi mogli da budu iskorišćeni za izradu novih kalupa i falsifikovanje novca.
Pronađeno je i malo bronzano oruđe prečnika oko 12 milimetara sa urezanim licem, kao i uglačano kamenje sa tragovima upotrebe. Takvim kamenjem novčići su mogli da se doteruju do propisane mase. To pokazuje da vrednost nije zavisila samo od slike i autoriteta koji je novac izdao, već i od precizno kontrolisane količine plemenitog metala.
Prisustvo kremena otvara dodatno pitanje. U kombinaciji sa solju, kremen je mogao da se koristi tokom razdvajanja zlata i srebra iz elektruma, prirodne legure ova dva metala. Ako se ta pretpostavka potvrdi, radionica nije samo utiskivala motive na pripremljene pločice, već je možda obavljala ceo postupak – od sirovog metala do gotovog novčića.
Otkriće podstiče i staru raspravu o prestonici Arverna. Koran je već poznat po svetilištu, amfiteatru i političkim građevinama. Velika kovnica dodatno jača tvrdnju da je upravo to mesto bilo glavno političko i ekonomsko središte, dok je obližnja Gergovija možda prvenstveno imala stratešku i vojnu ulogu.
Istraživači ipak ostaju oprezni jer se galski slojevi često ne mogu datovati preciznije od raspona od deset ili dvadeset godina. Lokalitet će biti dodatno analiziran, a metalni tragovi, peći i alat trebalo bi da pokažu kako je proizvodnja bila organizovana.
Nalaz menja popularnu predstavu o keltskim zajednicama kao slabo povezanim plemenima bez razvijene administracije. Standardizovana proizvodnja plemenitog novca zahtevala je nabavku sirovina, stručne zanatlije, kontrolu mase, zaštitu kalupa i politički autoritet koji garantuje vrednost. Ispod francuskog tla tako nije pronađena samo kovnica, već trag čitavog ekonomskog sistema.
S.B.
