Veštačka inteligencija sve češće se pojavljuje u razgovorima o budućnosti filma. Programi već mogu da stvaraju slike, muziku, glasove, scenarističke predloge i specijalne efekte, pa se među glumcima, scenaristima i tehničkim ekipama javlja bojazan da bi deo poslova mogao da nestane.
Reditelj Kristofer Nolan, poznat po filmovima „Openhajmer”, „Početak” i trilogiji o Betmenu, smatra da se mogućnosti tehnologije često predstavljaju dramatičnije nego što zaslužuju. The Guardian je 12. jula preneo njegov stav da je ideja da će veštačka inteligencija jednostavno zameniti ljude – besmislena.
Nolan ne negira da će novi alati promeniti način rada. Filmska industrija oduvek je prihvatala tehnološke inovacije, od zvučnog filma i kolora do digitalne montaže i računarski generisanih efekata. Ipak, on pravi razliku između alata koji pomaže autoru i sistema kojem se pripisuje sposobnost da samostalno stvara umetnost.
Njegov pristup nije iznenađenje. Nolan je poznat po tome što veliki deo efekata snima fizički, uz scenografiju, kaskadere, makete i stvarne lokacije. Čak i kada koristi digitalnu obradu, ona uglavnom služi da dopuni materijal snimljen kamerom, a ne da ga potpuno zameni.
Pitanje nije samo da li računar može da napravi ubedljivu sliku. Film zavisi od izbora – gde će glumac zastati, kako će izgovoriti rečenicu, šta će ostati van kadra i zbog čega određena scena uopšte postoji. Veštačka inteligencija može da prepozna obrasce iz ogromne količine prethodnog sadržaja, ali ljudski autori i dalje određuju nameru i značenje.
Rasprava će verovatno postajati sve intenzivnija kako alati budu napredovali. Producenti će ih koristiti da skrate vreme i troškove, dok će umetnici tražiti zaštitu svojih glasova, likova i rada. Nolanov stav ne znači da promena neće biti, već da ljudska kreativnost nije obična tehnička operacija koju je dovoljno automatizovati.
Najveći izazov možda neće biti da li mašina može da snimi film, već da li će publika želeti priču iza koje ne stoji ničije iskustvo, sećanje ili stvarna namera.
S.B.
