Zvuči kao naučna fantastika: iz jedne epruvete krvi proceniti kada bi mogli da počnu simptomi Alchajmerove bolesti. Ali upravo takav “sat” opisuje tim sa Vašington univerziteta u Sent Luisu (WashU Medicine), u tekstu objavljenom 19. februara 2026. Poenta je u proteinu p-tau217 u plazmi – markeru koji prati tihu, višegodišnju akumulaciju amiloida i tau-proteina u mozgu, mnogo pre nego što se pojave problemi sa pamćenjem.
Istraživači su model testirali na podacima 603 starije osobe iz dve dugotrajne istraživačke kohorte: Knight Alzheimer Disease Research Center (WashU) i ADNI (Alzheimer’s Disease Neuroimaging Initiative). Njihova procena je da model može da predvidi početak simptoma u okviru greške od oko tri do četiri godine. U jeziku kliničkih studija to je ogromno, jer omogućava da se preventivna ispitivanja “gađaju” preciznije – da se uključe ljudi za koje je verovatno da će u razumnom roku ući u simptomatsku fazu.
Najzanimljiviji deo su primeri koji deluju brutalno jasno: ako se p-tau217 pokaže povišenim već oko 60. godine, u ovom modelu simptomi su se javljali u proseku oko 20 godina kasnije. Ako povišenje nastupi tek oko 80. godine, razmak se skraćuje na oko 11 godina. Drugim rečima: što kasnije “krene sat”, to brže otkucava – verovatno zato što stariji mozak ima manju “rezervu” da kompenzuje oštećenja.
Važno upozorenje je u samom tekstu: ovakvi testovi nisu preporučeni za ljude bez simptoma van istraživanja i kliničkih studija. I to je logično – jer informacija bez jasnog plana šta dalje može da bude teret. Ali kao naučni alat, ovo je precizan signal da medicina ide ka vremenu u kom će “kada” biti jednako važno kao i “da”.
S.B.
