PARIZ / BEOGRAD – Premijer privremenih institucija u Prištini, Aljbin Kurti, doputovao je u Pariz sa planom koji bi mogao iz temelja da promeni bezbednosnu arhitekturu na Balkanu. Prema saznanjima predsednika Aleksandra Vučića, Kurti će od Emanuela Makrona zahtevati podršku za dva radikalna koraka koja direktno ugrožavaju opstanak Srba na severu Kosova i Metohije.
Šta Kurti zapravo traži od Francuske:
Zabrana upotrebe vojske: Prvi zahtev je da Francuska uslovi Srbiju obavezom da nikada ne upotrebi oružje protiv Albanaca, čime bi se Beogradu praktično oduzelo pravo na odbranu sopstvenog naroda i suvereniteta u kriznim situacijama.
Proterivanje KFOR-a sa severa: Drugi, još opasniji zahtev, jeste da francuske snage podrže predlog po kojem bi KFOR napustio Kopnenu zonu bezbednosti, a da kontrolu nad administrativnom linijom preuzmu tzv. Kosovske bezbednosne snage (KBS).
Rušenje Rezolucije 1244: Poznavaoci prilika upozoravaju da bi zamena KFOR-a (koji ima UN mandat) sa tzv. KBS-om bila flagrantno kršenje međunarodnog prava. Trenutno liniju od 382 kilometra sa srpske strane drže Vojska i Žandarmerija (baza Kozjak), dok sa druge strane jedino KFOR garantuje mir.
Male šanse za uspeh: Uprkos pritisku Prištine, procene su da Pariz neće podržati ove zahteve jer bi to značilo direktno podsticanje novog rata na Balkanu u trenutku kada je Evropa već preopterećena sukobima na istoku i Bliskom istoku.
Kurtijev pokušaj da „istisne“ KFOR sa severa je jasan signal da Priština želi potpunu vojnu kontrolu nad srpskim sredinama, bez ikakvog međunarodnog nadzora. Beograd prati svaki korak u Parizu, svestan da bi bilo kakvo popuštanje Francuske po ovim pitanjima značilo kraj mira koji se decenijama održava na tankoj niti Rezolucije 1244.
M. D.
