Zamenik državnog sekretara SAD Kristofer Landau izjavio je da je pred odlazak u Evropu želeo da proveri da li su evropske zemlje od početka ruske invazije 2022. godine do povratka Donalda Trampa u Belu kuću 2025. dale više novca Ukrajini ili Rusiji.
Kako je naveo, bio je iznenađen time što je zbir izdvajanja za ruske energente drastično premašio iznose pomoći Ukrajini.
Njegova analiza zasniva se na poređenju finansijske pomoći Ukrajini sa iznosima koje su evropske države platile Rusiji za gas i naftu. U objavi na mreži Iks, Landau je napisao da je od Stejt departmenta zatražio detaljne podatke za trogodišnji period.
„Bio sam iznenađen da je odgovor bio, Rusija, i to daleko više. Znao sam da su mnoge od ovih zemalja zavisne od ruske energije, ali nisam imao predstavu o razmeri toga“, naveo je Landau i priložio tabelu sa podacima.
Prema tim brojkama, Nemačka je izdvojila nešto više od 15 milijardi dolara za pomoć Ukrajini, dok je za rusku naftu i gas platila preko 20 milijardi.
Holandija je za ruske energente dala oko 25 milijardi dolara, a manje od 10 milijardi za Ukrajinu. Italija je ubedljivo najveći potrošač ruskih energenata, oko 27 milijardi dolara, dok je za pomoć Ukrajini uplatila manje od pet milijardi.
Srbija je, prema tabeli, za rusku naftu i gas platila oko pet milijardi dolara, dok za pomoć Ukrajini nije izdvojila ništa. Među državama koje su gotovo isključivo finansirale ruske energente, a ne Ukrajinu, nalaze se i Turska, Mađarska, Slovenija, Grčka, Bugarska, Češka i Slovačka.
Suprotan trend beleže Danska, Švedska, Norveška i Velika Britanija, koje su u tom periodu izdvojile znatno više sredstava za Ukrajinu nego za ruske energente.
