Posle mnogo zajedničkih godina, ljubav se često vidi u sitnicama koje ne staju na svečanu fotografiju. U načinu na koji pitamo kako je prošao dan, u spremnosti da saslušamo i u odluci da tešku temu ne otvorimo baš dok neko traži ključeve i kasni na posao. Takve scene možda nisu naročito filmske, ali pripadaju stvarnom životu. A jedan nedavni razgovor sa Olivijom Kolman upravo je tu svakodnevicu stavio u prvi plan.
Glumica, koja je sa Edom Sinklerom u braku 25 godina, govorila je o značaju ljubaznosti i mirnog razgovora. Kako prenosi People, oslanjajući se na njen intervju za Bustle, njih dvoje o neprijatnim situacijama radije razgovaraju kada prođe prvi nalet emocija. Ne zakazuju posebne sastanke, već pronađu pogodan trenutak da razjasne ono što je nekoga povredilo. Kolman otvoreno kaže da njoj razgovor u žaru sukoba ne odgovara.
U toj izjavi privlačno je odsustvo velikog obećanja. Nema čarobne rečenice koja rešava svaki bračni problem niti tvrdnje da se dvoje ljudi, ako se vole, nikada neće naljutiti. Umesto toga, pred nama je lično iskustvo o tome kako razgovoru dati bolju priliku. Za nekoga ko je upravo završio naporan radni dan, takva mogućnost zvuči mnogo bliže od zahteva da u svakom trenutku bude savršeno smiren i raspoložen.
Sličan pristup opisuje i Gotman institut kroz preporuku da se razgovor započne blago i konkretno. Važno je govoriti o određenom postupku i sopstvenom osećanju, umesto procenjivati čitav karakter druge osobe. Razlika može da bude vrlo jednostavna: „Volela bih da se dogovorimo oko večerašnjih obaveza” ostavlja više prostora za odgovor od optužbe da druga strana nikada ni o čemu ne vodi računa. Cilj je da sagovornik razume potrebu, a ne da odmah priprema odbranu.
Institut takođe savetuje da se problemi ne gomilaju do trenutka kada jedna sitnica pokrene dugačak spisak starih zamerki. Ljubaznost pritom ne znači prećutkivanje. Moguće je jasno reći da nam nešto smeta, a zadržati poštovanje. Reči poput „molim te” i konkretno priznanje onoga što druga osoba dobro radi nisu ukras razgovora. One pomažu da neslaganje ne izbriše sve ostalo što u odnosu postoji.
Za svakodnevnu primenu vredi zamisliti jedan mali, sasvim običan dogovor. Ako razgovor postane previše napet, oboje mogu da predlože pauzu i odrede kada će mu se vratiti. U smernicama Gotman instituta pominju se smirivanje, razgovor naizmenično i slušanje bez upadanja u reč. Takva pauza ima smisla kada vodi nastavku razgovora. Njena svrha nije da tema nestane, već da oboje ponovo mogu da čuju šta druga strana pokušava da kaže.
Možda se upravo u tome krije toplina ove priče. Dug odnos ne mora svakog dana da donese veliko romantično iznenađenje. Ponekad je dovoljno da ono važno ne izgovorimo usput, preko ramena, dok televizor radi i telefon svetli na stolu. Da napravimo malo mesta za drugu osobu i za njen odgovor. Uz kafu ili bez nje, u kuhinji ili u šetnji, razgovor dobija drugačiji ton kada mu zaista posvetimo pažnju.
S.B.
Izvor: Postinfo
