Mačka koja izlazi u dvorište obično ima sopstveni plan: obilazak poznatih mesta, susret sa drugim mačkama ili dremku na suncu. U Kazahstanu se snimci takvih šetnji koriste kao mogući tragovi u potrazi za nestalim ljubimcima. Projekat GdeKotBot uključuje mačke sa malim kamerama u mrežu koja već prima fotografije i prijave ljudi. Životinje ne dobijaju zadatak da pronađu određenu mačku. Njihovo uobičajeno kretanje samo pruža dodatni materijal koji sistem može da pregleda. Upravo ta razlika čini ideju privlačnom: komšijski obilazak može slučajno zabeležiti susret koji niko od ljudi nije video. Jedna obična šetnja tako dobija sasvim neočekivanu moguću svrhu.
Vlasnik nestalog ljubimca šalje fotografiju i lokaciju kroz Telegram servis. Ljudi koji primete mačku na ulici takođe mogu poslati sliku i mesto susreta. Sistem upoređuje pristigle fotografije sa prijavama nestalih životinja i obaveštava vlasnika kada pronađe moguće podudaranje. Snimak sa kamere predstavlja još jedan ulaz u isti proces. Važna je reč „moguće”: obaveštenje je trag koji treba proveriti, a ne konačna potvrda identiteta. Dve životinje mogu ličiti jedna na drugu, dok ista mačka kod kuće i napolju može izgledati različito. Za vlasnika je korisno i približno mesto susreta, jer potragu može usmeriti ka konkretnom dvorištu ili ulici. Informacija postaje vredna kada se poveže sa sledećim ljudskim korakom.
U razgovoru za Marketer, predstavnik projekta Aleksej Lejbovič opisao je manje glamuroznu stranu mačjih detektiva. Neke životinje za vreme snimanja obiđu gotovo celo dvorište; druge pronađu prijatno mesto i ostanu tamo. Pojedine izbegavaju približavanje drugim mačkama, pa snimak ne pruža jasan pogled. Kamere koje koriste mogu da snimaju približno sat i po po izlasku. Tim, dakle, radi sa ponašanjem živih životinja i ograničenjima opreme. Zanimljiv snimak i koristan trag nisu isto: za prepoznavanje mora da postoji dovoljno jasan kadar, a za potragu dovoljno pouzdan podatak o mestu susreta. Životinje pritom ne mogu da dobiju uputstvo kako da poprave kadar.
Novu priču o inicijativi danas donosi Interesting Engineering. U njoj se naglašava da su ljudi i dalje presudni: prijavljuju nestanak, dostavljaju fotografije i proveravaju tragove. Organizatori navode da je kroz ceo servis vraćeno 407 ljubimaca, ali taj broj ne pokazuje zasebno doprinos mačaka sa kamerama. Zato se zanimljiva kampanja ne može automatski predstaviti kao dokaz da je nova metoda efikasnija od svih ranijih. Njena jasna vrednost je dodavanje još jednog izvora posmatranja i privlačenje pažnje zajednice. Čak i osoba bez mačke ili kamere može doprineti običnom fotografijom životinje koju je primetila. Učešće ljudi ostaje osnova čitave mreže.
Ova ideja prikazuje veštačku inteligenciju u konkretnom, svakodnevnom poslu: povezivanju slike sa prijavom i mestom mogućeg susreta. Sama tehnologija ne preuzima potragu u potpunosti. Može da izdvoji fotografiju vrednu pažnje i skrati put do informacije koju bi neko propustio. Mačke u toj priči ostaju mačke, sa sopstvenim navikama i odlukama. Upravo to daje projektu i humor i realnu granicu. Najbolji mogući ishod ne mora da liči na filmsku akciju: dovoljno je da kamera u običnom dvorištu zabeleži pravi trenutak, a da čovek prepozna ljubimca za kojim traga. Neobičan spoj komšiluka, životinjskog ponašanja i tehnologije tada postaje vrlo lična priča o povratku kući.
S.B.
