Larva medonosne pčele provodi prve dane života sklupčana u sićušnoj ćeliji saća. Ne izlazi u potragu za hranom, ne susreće druge delove košnice i gotovo da se ne pomera. Za nju sve obavljaju odrasle radilice koje je hrane, čiste prostor i održavaju potrebnu temperaturu.
Novo istraživanje pokazalo je da pčelinje larve u toj fazi praktično ne koriste čulo mirisa. Čak ni kada se veoma blizu njih postave hrana ili snažni mirisi koje odrasle pčele lako prepoznaju, larve ne pokušavaju da se usmere prema izvoru.
Razlog nije nedostatak razvoja, već izuzetno organizovan život zajednice. Pčele negovateljice posećuju svaku larvu veliki broj puta tokom dana i ostavljaju hranu neposredno pored nje. Mlada pčela zato ne mora da traži obrok – dovoljno je da se lagano okrene dok ga ne dodirne.
Earth.com navodi da pojedina larva može dobiti približno stotinu poseta negovateljica dnevno. Pošto je hrana neprestano dostupna, održavanje potpuno aktivnog sistema za prepoznavanje mirisa u toj fazi predstavljalo bi nepotreban utrošak energije.
Čulo mirisa razvija se kasnije, kada odrasla pčela počne da obavlja složene zadatke. Tada mora da prepoznaje miris svoje kolonije, pronalazi cvetove, prati hemijske poruke drugih pčela i reaguje na opasnost.
Otkriće lepo pokazuje koliko je razvoj svake jedinke usklađen sa potrebama čitave košnice. Larva ne ulaže energiju u sposobnost koja joj još nije potrebna, dok radilice preuzimaju kompletnu brigu o njenoj ishrani. Kada odraste i napusti ćeliju, njena čula postaju spremna za sasvim drugačiji život.
Medonosne pčele već su poznate po preciznoj podeli poslova, zajedničkoj odbrani i složenoj komunikaciji. Sada se pokazuje da ta organizacija utiče čak i na način na koji se razvijaju čula njihovih najmlađih članova.
Priča o larvama bez potrebe za mirisom ujedno je priča o poverenju ugrađenom u život košnice. Mlada pčela ne mora da zna gde se hrana nalazi jer je okružena zajednicom koja se stara da sledeći obrok uvek stigne na vreme.
S.B.
