Grbavi kit poznat istraživačima pod imenom Rio primećen je približno 100 kilometara od otvorenog mora, duboko u sistemu reka Sakramento i San Hoakin u Kaliforniji. Njegovo neobično putovanje izazvalo je zabrinutost biologa jer grbavi kitovi nisu prilagođeni dugom boravku u plitkoj i slatkoj vodi.
Životinja je najpre uočena u zalivu San Franciska, a zatim kod Benicije i zaliva Suisun. Kasnije je stigla do područja mosta kod grada Rio Vista, po kojem je ranije dobila nadimak. Stručnjaci još ne znaju da li se kit u međuvremenu vratio prema okeanu ili je ostao u delti.
Identifikaciju je omogućio izgled donje strane repa. Šare, ožiljci i raspored svetlih i tamnih površina kod grbavih kitova razlikuju se od jedinke do jedinke, pa funkcionišu poput otiska prsta. Fotografije su upoređene sa postojećim katalozima i potvrđeno je da je reč o ranije praćenoj životinji.
O slučaju je izvestio SFGate, pozivajući se na podatke organizacija Cascadia Research Collective i Marine Mammal Center. Biolozi navode da razlog zalutalog putovanja nije poznat. Kit je možda pratio plen, napravio navigacionu grešku ili skrenuo sa puta zbog povrede ili zdravstvenog problema.
Grbavi kitovi redovno posećuju kalifornijsku obalu, gde se hrane ribom i račićima. Zalivi im nisu potpuno strani, ali daleko prodiranje u rečni sistem predstavlja drugačiju situaciju. Kako se životinja udaljava od mora, voda postaje plića i manje slana, a povećava se rizik od nasukavanja, sudara sa plovilima i stresa.
Slatka voda može tokom dužeg perioda da ošteti kožu morskih sisara i poremeti njihovu prirodnu zaštitu. Istovremeno, dostupnost odgovarajuće hrane opada, a uski plovni putevi otežavaju okretanje velikoj životinji.
Stručnjaci ipak upozoravaju da nepromišljeni pokušaji ljudi da priđu kitu mogu pogoršati situaciju. Čamci, buka i dronovi mogu ga dodatno uznemiriti ili usmeriti još dublje u deltu. Javnosti je preporučeno da se drži najmanje tridesetak metara od životinje i da njeno kretanje prijavi nadležnim službama.
Sličan slučaj dogodio se 1985. godine, kada je grbavi kit nazvan Hamfri proveo 24 dana u istom rečnom području. Njegovo vraćanje prema okeanu pratila je gotovo cela zemlja, a stručnjaci su koristili zvuke kitova kako bi ga usmerili.
Današnje ekipe imaju bolje načine identifikacije i praćenja, ali ponašanje životinje i dalje nije moguće potpuno kontrolisati. Intervencija je opravdana samo ako stručnjaci procene da će pomoći više nego što će povećati stres.
Putovanje kita Rio podseća da čak i životinje sposobne za migracije preko čitavih okeana ponekad mogu da izgube pravac. Njegova veličina ne čini ga manje ranjivim kada se nađe u sredini kojoj ne pripada.
S.B.
