Nekoliko neuobičajenih slučajeva besnila u Sjedinjenim Američkim Državama izazvalo je zabrinutost javnosti, uključujući napade zaraženog dabra i moguće izlaganje velikog broja posetilaca kozama u jednom zoološkom vrtu za kontakt sa životinjama.
Besnilo je virusna bolest koja napada centralni nervni sistem. Najčešće se prenosi ujedom zaražene životinje, kada pljuvačka dospe u ranu. Moguć je i prenos preko ogrebotine ili kontakta pljuvačke sa sluzokožom, ali virus ne prolazi kroz neoštećenu kožu.
Najveća opasnost leži u tome što se simptomi ne pojavljuju odmah. Inkubacija može trajati nedeljama ili mesecima, u zavisnosti od mesta ujeda, količine virusa i drugih okolnosti. Kada se razviju jasni neurološki simptomi, bolest je gotovo uvek smrtonosna.
Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti zabeležio je tokom jula i avgusta povećanje broja upita povezanih sa besnilom za približno 17 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Povećana je i upotreba zaštitne terapije posle mogućeg kontakta.
Stručnjaci ipak naglašavaju da to samo po sebi ne dokazuje da je došlo do širokog rasta broja zaraženih životinja. Nekoliko medijski veoma zapaženih slučajeva može podstaći veći broj ljudi da prijavi kontakte koje bi ranije zanemarili.
„Guardian“ navodi da su među događajima koji su izazvali zabrinutost bili napadi dabra u Merilendu i moguće izlaganje posetilaca zaraženim kozama u Severnoj Karolini. Dabar nije životinja koja se najčešće povezuje sa besnilom, pa je upravo ta neobičnost privukla veliku pažnju.
U različitim delovima sveta glavni prenosioci nisu isti. U Severnoj Americi važnu ulogu imaju slepi miševi, rakuni, lisice i tvorovi, dok su u brojnim zemljama najveći izvor zaraze nevakcinisani psi.
Životinja sa besnilom ne mora uvek da izgleda agresivno. Može biti neuobičajeno mirna, dezorijentisana, aktivna u pogrešno doba dana ili nesposobna da pravilno leti i hoda. Zbog toga ne treba prilaziti divljoj životinji koja dozvoljava neobično blizak kontakt.
Posle ujeda ili ogrebotine ranu treba odmah temeljno prati sapunom i vodom i bez odlaganja se obratiti lekaru. Postekspoziciona zaštita uključuje vakcinaciju, a u određenim slučajevima i imunoglobulin. Ako se primeni pre pojave simptoma, veoma je efikasna.
Važna je i redovna vakcinacija pasa i mačaka. Kućni ljubimci mogu doći u kontakt sa slepim mišem ili drugom zaraženom životinjom čak i kada većinu vremena provode u kući ili dvorištu.
Savremene vakcine i kontrola životinja smanjile su broj ljudskih smrti od besnila u mnogim zemljama. Ipak, bolest nije nestala. Neobični slučajevi sa dabrovima i domaćim životinjama pokazuju zašto svaki sumnjiv kontakt treba shvatiti ozbiljno, bez panike, ali i bez čekanja da se pojave simptomi.
S.B.
