Mala pegava mačka iz bolivijskih šuma, dugo smatrana predstavnikom već poznate grupe tigrastih mačaka, prepoznata je kao zasebna vrsta. Dobila je naučno ime Leopardus tilcayo, prema lokalnom nazivu tilkajo.
Odrasla životinja duga je oko 46 centimetara i teška približno 1,4 kilograma, što znači da može biti manja od prosečne domaće mačke. Ima svetlosmeđu dlaku, nepravilne tamne rozete, kratke uši, dugačke brkove i zbijeno lice.
Jedina trenutno poznata živa jedinka isprva je zamenjena za neobičnu domaću mačku. Nakon što je dospela u utočište za divlje životinje, biolozi su primetili osobine koje se nisu potpuno uklapale u opis poznatih vrsta. Detaljnija istraživanja počela su 2019. godine.
Kako je objavljeno u časopisu „Current Biology“, istraživači iz Bolivije, Brazila i Belgije analizirali su genetski materijal 38 južnoameričkih mačaka. Rezultati su pokazali da životinje koje su ranije često svrstavane u jednu vrstu zapravo pripadaju većem broju jasno odvojenih evolutivnih linija.
Procenjeno je da se tilkajo od svojih najbližih srodnika odvojio pre približno 1,4 miliona godina. Razlika nije zasnovana samo na boji dlake, već i na genetskim osobinama koje ukazuju na dugu samostalnu evoluciju.
Nova vrsta živi u oblasti Jungas na istočnim padinama Anda. To je pojas vlažnih, maglovitih šuma koje povezuju visoke planine sa nižim tropskim područjima. Velike razlike u nadmorskoj visini stvaraju niz izdvojenih staništa, pogodnih za razvoj posebnih vrsta.
O ponašanju tilkaja za sada se zna veoma malo. Prvi podaci ukazuju da je verovatno aktivan noću i da se hrani sitnim glodarima. Nisu poznati brojnost populacije, veličina teritorije, način razmnožavanja niti tačne granice rasprostranjenosti.
Upravo to stvara problem za zaštitu. Šume Jungasa ugrožavaju seča, širenje poljoprivrede, požari, putevi i rudarski projekti. Vrsta može biti veoma retka, ali bez terenskih podataka nije moguće proceniti da li ima nekoliko desetina, stotina ili više jedinki.
Otkriće nove vrste mačke posebno je retko. Veliki sisari su uglavnom mnogo uočljiviji od insekata, gljiva ili sitnih morskih organizama, pa se dugo pretpostavljalo da su gotovo svi savremeni felini već opisani.
Genetika, međutim, pokazuje da životinje sličnog izgleda ne moraju pripadati istoj vrsti. Vizuelna sličnost može prikriti milione godina odvojene evolucije.
Priznavanje tilkaja nije samo promena imena u naučnom katalogu. Ako se potvrdi da živi na malom području, potrebne mere zaštite biće drugačije nego za vrstu za koju se ranije verovalo da je široko rasprostranjena. Naučnici sada pokušavaju da pronađu dodatne jedinke pre nego što promene u šumi ugroze životinju koju je svet tek upoznao.
S.B.
