Obično preuređenje dvorišta na severu Danske pretvorilo se u veliko arheološko otkriće kada je vlasnik kuće, pripremajući teren za novu terasu, naišao na neobičan predmet koji je zazvečao pod alatom. Ispod zemlje nije pronašao ostatke savremene instalacije, već delove srebra stare više od hiljadu godina.
Daljim pregledom otkrivena je glinena posuda ispunjena predmetima i fragmentima iz vikinškog doba. Riznica sadrži približno 700 komada, među kojima su novčići, poluge, narukvice, isečeni delovi nakita i mali privezak u obliku Torovog čekića. Ukupna masa srebra gotovo je tri puta veća od mase do sada najvećeg poznatog nalaza te vrste u Danskoj.
Stručnjaci Muzeja Severnog Jitlanda datirali su predmete u 10. vek, period velikih političkih, verskih i trgovačkih promena u Skandinaviji. Posebno je zanimljivo što se u istoj posudi nalaze predmeti povezani sa starom nordijskom religijom i simboli ranog hrišćanstva.
Torov čekić predstavlja zaštitu i snagu u predhrišćanskoj tradiciji, dok krstovi i pojedini novčići ukazuju na širenje nove vere. Njihovo prisustvo u istoj riznici pokazuje da prelazak na hrišćanstvo nije bio trenutan. Ljudi su određeno vreme mogli da prihvataju nove običaje, a da istovremeno zadržavaju stare simbole.
Isečeno srebro takođe pruža važan trag. U vikinškoj ekonomiji plemeniti metal nije uvek imao vrednost zbog oblika ili porekla, već prvenstveno zbog težine. Narukvica ili novčić mogli su biti isečeni na manje delove i korišćeni prilikom trgovine, slično sirovom novcu čija se vrednost proverava vaganjem.
Raznovrsnost predmeta govori i o kontaktima njihovog vlasnika. Novčići i ukrasi mogli su stizati iz udaljenih oblasti kroz trgovinu, pljačku, političke saveze ili vojnu službu. Osoba koja je posedovala toliku količinu srebra verovatno je pripadala lokalnoj eliti i imala pristup širokoj mreži veza.
Zašto je riznica zakopana, ostaje otvoreno pitanje. Plemeniti metal se često skrivao u vreme sukoba ili političke nestabilnosti, sa namerom da kasnije bude izvađen. Činjenica da vlasnik nikada nije došao po njega može značiti da je poginuo, bio proteran ili jednostavno izgubio mogućnost da se vrati.
U istoj oblasti ranije su pronađene zlatne narukvice, zbog čega arheolozi sada ponovo procenjuju značaj Himerlanda u vikinškom periodu. Moguće je da taj deo Danske nije bio samo udaljena poljoprivredna oblast, već važno središte moći i trgovine.
Prema danskim propisima, predmeti od posebnog istorijskog značaja pripadaju državi, dok pronalazač ima pravo na nagradu. Terasa zbog koje je kopanje počelo verovatno će ipak biti završena, ali dvorište ispod nje više nikada neće biti posmatrano kao sasvim obično mesto.
S.B.
