Dok za većinu posetilaca plaža znači peškir, suncobran i prvo jutarnje kupanje, na Kritu ona ima i jednu mnogo nežniju ulogu. U pesku počinje život morskih kornjača, a njihovi prvi koraci prema vodi prava su mala pustolovina. BBC je u novoj reportaži posvetio pažnju ljudima koji na ovom grčkom ostrvu pronalaze i štite gnezda kornjača.
Reč je o glavatoj morskoj kornjači, poznatoj i pod naučnim imenom Caretta caretta. Ženke se zbog polaganja jaja vraćaju na kopno, najčešće u šire područje u kojem su se i same izlegle. Američka služba NOAA opisuje ih kao izuzetne moreplovce: između hranilišta i mesta za razmnožavanje mogu da pređu stotine, pa i hiljade kilometara. Njihovo more, dakle, ima svoje dobro poznate adrese.
Još jedna zanimljivost podseća koliko se njihovo telo razlikuje od ribljeg: kornjače dišu vazduh i moraju da izlaze na površinu. Njihov život prolazi kroz više etapa, od sitnog mladunca do životinje koja godinama putuje morem. NOAA navodi da mlade glavate kornjače prvi deo života provode u otvorenom okeanu, pre prelaska u priobalna područja u kojima nastavljaju da rastu. Plaža na kojoj su počele put ostaje važna mnogo kasnije.
Na Kritu o tim adresama brine grčko društvo ARCHELON. Njegovi programi obuhvataju Retimno, Hanju i zaliv Mesara, a posao se prilagođava delu sezone. Volonteri obilaze obalu, beleže tragove izlaska ženki, pronalaze gnezda i obeležavaju mesta koja treba sačuvati. To je pažljiv terenski rad u kojem jedan neupadljiv trag u pesku može da bude dragocen podatak. U Hanji program prati oko 14 kilometara obale, dok se plaža Retimna proteže približno 12 kilometara. Zaliv Mesara nudi još osam kilometara širokih peščanih plaža. Takve razdaljine objašnjavaju zašto je redovno prisustvo ljudi na terenu toliko važno i zašto se podaci prikupljaju sistematično.
Današnja objava ne znači da sezona polaganja jaja počinje u novembru. Prema podacima organizacije, na ovim plažama ona uglavnom traje od sredine maja do sredine avgusta, dok se mladunci pojavljuju tokom leta i početkom jeseni. Novembarska priča zato pruža priliku da zavirimo u posao koji se obavlja mesecima pre nego što poslednji mali putnik stigne do vode.
Koliko ta upornost znači, pokazuje i pregled rada za 2025. godinu: ARCHELON navodi da je na Kritu zaštitio 710 gnezda. To je podatak za prošlu sezonu, a ne rezultat ovogodišnjeg prebrojavanja. Iza tog broja stoje obilasci obale, saradnja sa stanovnicima i razgovori sa turistima, kojima se objašnjava kako da uživaju u letovanju i ostave dovoljno prostora životinjama.
Posebnu ulogu ima noć. Ženkama prijaju mirne, tamne plaže, dok veštačko osvetljenje može da zbuni mladunce na putu prema moru. Zato se posetioci mole da poštuju oznake, ostave gnezda na miru i noću uklone plažni mobilijar. Najlepša uspomena može da bude posmatranje sa pristojne udaljenosti: bez blica, dodirivanja i pokušaja da sami premeštamo životinje.
Za nekoga ko iz Srbije planira odmor u Grčkoj, ovo je još jedan razlog da se pre puta raspita kakvu prirodu čuva izabrano mesto. U Hanji se informacije mogu dobiti i na stanici organizacije u staroj luci. Sasvim obična šetnja obalom tada dobija novi smisao: ispod nekoliko stopa peska možda se odvija početak jednog dugog morskog putovanja.
S.B.
