Kada astronom teleskopom posmatra planetu udaljenu desetinama ili stotinama svetlosnih godina, gotovo nikada ne vidi samu planetu kao jasan disk. Najčešće čeka da ona prođe ispred svoje zvezde. Tada veoma mali deo zvezdane svetlosti prolazi kroz atmosferu planete, a pojedini molekuli ostavljaju karakteristične tragove u spektru. Problem je što sama zvezda nije savršeno jednolična. Pege, svetlije oblasti i druge promene na površini mogu proizvesti signal koji liči na hemijski trag atmosfere planete. NASA-ina misija Pandora upravo je počela naučna posmatranja sa ciljem da razdvoji ta dva izvora. NASA je 25. avgusta objavila da je mali satelit, prva misija lansirana kroz program Astrophysics Pioneers, započeo sistematsko proučavanje odabranih egzoplaneta i njihovih matičnih zvezda.
Pandora ne pokušava da otkrije hiljade novih planeta. Njena uloga je mnogo specifičnija: dugo će posmatrati relativno mali broj već poznatih sistema i istovremeno pratiti ponašanje zvezde i prolazak planete ispred nje. To astronomima omogućava da naprave svojevrsni „otisak“ zvezdane aktivnosti i zatim ga oduzmu od ukupnog signala. Zamislimo da pokušavamo da utvrdimo boju tankog komada providnog stakla postavljenog ispred sijalice čiji se sjaj i boja neprestano menjaju. Bez razumevanja sijalice lako bismo pogrešno zaključili kakvo je staklo. Isti problem javlja se pri traženju vodene pare, oblaka i drugih karakteristika u atmosferama udaljenih planeta.
Misija je zanimljiva i zato što predstavlja drugačiju filozofiju svemirske astronomije. Ne mora svaki koristan teleskop biti ogromna opservatorija vredna milijarde dolara. Pandora je znatno manja i jeftinija od sistema poput svemirskog teleskopa James Webb, ali je projektovana da vrlo dugo radi jednu specifičnu stvar. Njeni podaci mogu pomoći mnogo većim teleskopima da pravilnije protumače sopstvena merenja. Ako Webb registruje signal koji izgleda kao prisustvo određenog molekula u atmosferi egzoplanete, podaci o ponašanju zvezde mogu pokazati koliko tog signala zaista pripada planeti.
Ovo će postajati sve važnije kako astronomi budu prelazili sa pitanja „da li planeta postoji“ na mnogo teže pitanje „kakav je to svet“. Zvezda i planeta sa Zemlje često se vizuelno praktično stapaju u jedan izvor svetlosti, ali naučnici pokušavaju da iz tog svetla izvuku informacije o temperaturi, oblacima i hemiji atmosfere objekta koji se nalazi nezamislivo daleko. Pandora je zato dobila prikladno ime: cilj joj je da otvori kutiju problema koji su do sada mogli da se zanemare i pokaže šta u spektru pripada zvezdi, a šta planeti. Ponekad novi teleskop ne mora da vidi dalje od svih prethodnih – dovoljno je da nauči astronome kako da mnogo preciznije čitaju ono što već vide.
S.B.
