Antarktik je danas gotovo potpuno prekriven ledom, dok Arktik predstavlja sasvim drugačiji geografski sistem – okean okružen kontinentima. Ono što je naučnike dugo zbunjivalo jeste vreme nastanka velikih ledenih pokrivača. Antarktik je počeo ozbiljno da se zamrzava pre oko 34 miliona godina, dok se veliki ledeni pokrivači severne hemisfere pojavljuju mnogo kasnije, uglavnom tokom poslednjih nekoliko miliona godina. Kada bi samo globalno smanjenje ugljen-dioksida određivalo početak zaleđivanja, očekivalo bi se da dva pola reaguju približno sličnije. Nova studija predstavljena 25. avgusta ponudila je potpuno drugačiji deo objašnjenja: duboki geološki procesi tokom više od sto miliona godina postepeno su podizali istočni Antarktik, stvarajući planine i visoravni dovoljno visoke da sneg opstane i u vreme kada je globalna klima bila oko pet stepeni toplija nego danas. ScienceDaily je rezultate preneo na osnovu istraživanja međunarodnog tima predvođenog Univerzitetom Southampton.
Proces je počeo još nakon razdvajanja Antarktika i Afrike tokom jurskog perioda. Kretanja u dubokoj Zemljinoj unutrašnjosti i promene povezane sa raspadanjem kontinenta postepeno su podizale veliki deo istočnog Antarktika. Modeli pokazuju da su pre oko 50 miliona godina mnoge planine bile niže od 1.500 metara, dok je do perioda formiranja velikog ledenog pokrivača skoro polovina područja poput planina Gamburcev bila izdignuta iznad približno dva kilometra. Visina pravi ogromnu klimatsku razliku. Temperatura vazduha može opadati približno jedan stepen na svakih stotinu metara povećanja nadmorske visine u određenim atmosferskim uslovima, pa planinski vrh može imati trajni sneg čak i kada su nizije relativno blage.
Kada se jednom formira dovoljno veliki ledeni pokrivač, počinje niz povratnih sprega. Svetao led reflektuje mnogo više Sunčeve energije nazad u svemir od tamne zemlje, dodatno hladeći površinu. Hladniji vazduh sadrži manje vodene pare, a vodena para je snažan gas staklene bašte, pa njeno smanjenje dodatno pojačava hlađenje. Mala početna prednost visokih planina tako može pokrenuti proces koji se sam pojačava. Prema modelu, ovaj efekat refleksije leda mogao je globalno da snizi temperaturu za oko jedan stepen. Arktičke kopnene oblasti, koje nisu imale isti topografski „start“, još dugo nisu mogle da pokrenu sličan proces.
Otkriće ne umanjuje značaj ugljen-dioksida za klimu. Naprotiv, pokazuje da klima zavisi od kombinacije atmosfere i geologije. Dve oblasti na istoj geografskoj širini ne moraju reagovati isto ako se jedna nalazi na visokoj visoravni, a druga uz nivo mora. Posebno je zanimljivo koliko su spori procesi duboko u planeti mogli da pripreme teren za naglu klimatsku promenu desetine miliona godina kasnije. Planine koje danas leže zakopane pod kilometrima antarktičkog leda možda su bile prvi prostor na kojem je taj led uspeo da preživi leto. Zaleđivanje kontinenta tako nije počelo samo zato što se svet dovoljno ohladio – Zemljina unutrašnjost je prethodno napravila mesto na kojem je led mogao da uhvati prvi ozbiljan oslonac.
S.B.
