Većina priča o starenju imunskog sistema počinje padom sposobnosti odbrane. Sa godinama se menjaju reakcije na infekcije, vakcine mogu izazvati slabiji odgovor, a povećava se i rizik od različitih bolesti. Ljudi koji dožive 110 godina i više, međutim, očigledno su prošli kroz više od jednog veka izlaganja virusima, bakterijama i promenjenim ćelijama, a da je njihov organizam uspeo da zadrži dovoljnu kontrolu. Nova analiza supercentenarijanaca pokazuje da njihov imunski sistem ne izgleda samo „mlađe“ – u njemu se pojavljuje vrlo neobičan obrazac. Cell Press je u istraživanju koje je 25. avgusta dobilo veliku pažnju opisao neuobičajeno veliki broj CD4 citotoksičnih T limfocita, retkih imunskih ćelija sposobnih da direktno uništavaju abnormalne ćelije. Kod ljudi ekstremne dugovečnosti te ćelije nisu samo brojnije, već se pojedine njihove populacije masovno klonalno šire, što sugeriše da imuni sistem i u veoma dubokoj starosti aktivno reaguje na ponavljane pretnje.
Klasične CD4 T ćelije najčešće se opisuju kao „pomoćnici“ imunskog sistema. One koordiniraju druge ćelije, šalju hemijske signale i pomažu organizaciji odbrane. Citotoksična varijanta ima dodatnu sposobnost da sama napadne ciljnu ćeliju, što je osobina koja se češće povezuje sa drugim tipovima T limfocita. Kod supercentenarijanaca upravo ova relativno retka grupa postaje neuobičajeno zastupljena. Analiza je pokazala i velike grupe gotovo identičnih ćelija, što znači da je jedna ćelija prepoznala određeni cilj i zatim se mnogo puta umnožila. Takvo klonalno širenje obično je znak da je sistem imao razlog da određenu „jedinicu“ zadrži i pojača.
Jedno moguće objašnjenje jeste da ove ćelije pomažu u uklanjanju ćelija koje postaju problematične tokom starenja. Kako godine prolaze, u telu se povećava broj senescentnih ćelija koje više ne obavljaju normalnu funkciju, kao i verovatnoća nastanka ćelija sa mutacijama koje bi mogle krenuti prema tumoru. CD4 citotoksične ćelije poznate su po sposobnosti da u određenim uslovima napadaju i tumorske ćelije. To ne znači da su naučnici pronašli „ćeliju dugovečnosti“ niti da bi jednostavno povećavanje njenog broja produžilo život. Supercentenarijanci su izuzetno retka grupa, a njihova dugovečnost rezultat je kombinacije genetike, životnih okolnosti, zdravlja i verovatno velikog broja faktora koje još ne razumemo.
Ipak, rezultat menja predstavu da je imunsko starenje samo postepeno propadanje. Izgleda da se određeni delovi sistema mogu adaptivno menjati i u ekstremnoj starosti, možda upravo zato što telo mora da rešava drugačije probleme nego u mladosti. Sledeći korak biće istraživanje kako se ove ćelije ponašaju u tkivima, a ne samo u krvi, i protiv kojih ciljeva su njihove klonalne populacije zapravo usmerene. Ljudi koji pređu granicu od 110 godina predstavljaju veoma mali prirodni eksperiment: njihove ćelije pokazuju šta ljudsko telo može da uradi kada odbrambeni sistem mora da funkcioniše dvostruko duže od prosečnog životnog veka. Umesto da se jednostavno ugasi, deo imunološke vojske izgleda kao da se specijalizuje.
S.B.
