Kada čovek uradi analizu krvi, dobije niz poznatih vrednosti – glukozu, holesterol, trigliceride i druge pokazatelje koji lekaru pomažu da proceni zdravlje. Kod mikrobioma je situacija mnogo komplikovanija. U crevima žive stotine ili hiljade različitih vrsta mikroorganizama, njihov odnos se menja sa ishranom, godinama, lekovima i bolešću, a ne postoji jednostavna granica između „dobrog“ i „lošeg“ sastava. Novo istraživanje pokušava upravo taj haos da pretvori u praktičniji pokazatelj. Medical Xpress je 23. avgusta predstavio novi indeks mikrobiološkog zdravlja koji kombinuje veliki broj bakterijskih karakteristika u jedinstvenu kompozitnu ocenu. Ideja nije da broj odmah postane dijagnoza, već da naučnici dobiju standardizovan način za poređenje različitih ljudi i praćenje promena istog mikrobioma tokom vremena.
Najveći problem sa mikrobiomom jeste što dve potpuno zdrave osobe mogu imati veoma različite bakterijske zajednice. Jedna možda ima mnogo određene vrste koja je kod druge gotovo odsutna, a obe funkcionišu bez problema. Zato nije dovoljno napraviti spisak „poželjnih“ bakterija. Mnogo važnije može biti šta čitava zajednica radi – da li proizvodi korisne kratkolančane masne kiseline, održava crevnu barijeru, razgrađuje hranu i sprečava prekomerno širenje potencijalno problematičnih mikroorganizama. Kompozitni indeks pokušava da spoji takve obrasce i pronađe karakteristike koje se češće pojavljuju kod zdravih ljudi nego kod osoba sa različitim bolestima.
Ako pristup bude dovoljno pouzdan, mogao bi pomoći i u istraživanjima ishrane. Danas je teško uporediti dve studije koje tvrde da je određena dijeta „poboljšala mikrobiom“, jer svaka može koristiti potpuno drugačije mere. Jedan standardizovan pokazatelj omogućio bi praćenje da li se stanje nakon promene hrane, antibiotika ili drugog tretmana kreće u smeru koji je u velikim populacijama povezan sa boljim zdravljem. To ipak ne znači da ćemo uskoro dobiti univerzalnu aplikaciju koja nakon analize stolice kaže da je mikrobiom „82 od 100“. Naučnici još moraju da utvrde koliko indeks zavisi od geografije, uzrasta, načina života i laboratorijske metode kojom se uzorak analizira.
Upravo tu je važno zadržati realna očekivanja. Mikrobiom je postao veoma popularna tema, pa tržište već nudi veliki broj testova i suplemenata koji obećavaju mnogo više nego što nauka može pouzdano da potvrdi. Novi indeks je zanimljiv zato što pokušava da uvede red u podatke, a ne zato što svodi zdravlje na jedan magičan broj. Creva nisu akvarijum u kojem je dovoljno prebrojati „dobre“ i „loše“ bakterije. To je promenljiv ekosistem koji neprekidno reaguje na hranu i okolinu. Ako naučnici jednog dana uspeju da ga pretvore u pouzdan biomarker, najveća vrednost neće biti u tome da svi imamo isti mikrobiom, već da konačno možemo bolje da razlikujemo normalnu raznolikost od promena koje zaista nose zdravstveno značenje.
S.B.
