Nosivi uređaji već godinama obećavaju da će pratiti san, puls, stres, trening i zdravlje. Problem je uvek isti: baterija. Punjenje, kablovi, zaboravljena stanica na noćnom stočiću i uređaj koji prestane da radi baš onda kada bi trebalo da meri nešto važno. Zato je vest koju prenosi Interesting Engineering posebno zanimljiva: istraživači iz Osake razvili su bežični EEG sistem koji se napaja telesnom toplotom i koji je radio napolju, na temperaturi iznad 89,6 stepeni Farenhajta, bez klasične baterije.
EEG uređaji mere električnu aktivnost mozga. U bolnicama su povezani sa medicinskim aparatima, kablovima i kontrolisanim uslovima. Ali ako se takva tehnologija pojednostavi i učini nosivom, otvara se sasvim drugačija slika: praćenje sna, oporavka, koncentracije, neuroloških stanja, pa čak i rada u ekstremnim uslovima. Naravno, ne treba zamišljati da ćemo sutra svi hodati sa malom laboratorijom na glavi. Ali pravac je jasan — zdravlje se polako seli iz ordinacije u svakodnevni život.
Najzanimljiviji detalj je izvor energije. Telo stalno proizvodi toplotu, ali je mi uglavnom doživljavamo kao višak koji treba ohladiti. Tehnologija sada pokušava da taj višak pretvori u korisnu energiju. Ako uređaj može da radi koristeći razliku između temperature tela i okoline, onda se smanjuje zavisnost od baterija, kablova i čestog punjenja.
Za korisnike to može značiti manje brige i više kontinuiteta. U medicini je kontinuitet često važniji od jednog savršenog merenja. Lekaru mnogo više znači da vidi kako se neki obrazac ponaša tokom dana i noći, u pokretu, u stresu, na poslu i kod kuće, nego da dobije jedan kratak snimak u idealnim uslovima.
Za Srbiju je ovo zanimljivo i kao najava promene u odnosu prema zdravlju. Sve više ćemo koristiti uređaje koji ne leče sami po sebi, ali daju podatke. Pravo pitanje neće biti samo šta uređaj meri, već ko tumači podatke, koliko su tačni i da li čoveku zaista pomažu da živi bolje, a ne da samo još više brine.
S.B.
