Šta ako u muzej ne bismo odlazili samo da pogledamo poznati predmet iza stakla, već i da otkrijemo nešto o stvarima koje svakodnevno koristimo? Novi Powerhouse Parramatta u zapadnom delu Sidneja otvara prostor upravo za takvu radoznalost. Njegove postavke povezuju nauku, dizajn, tehniku i iskustva lokalne zajednice.
Muzej je otvoren 7. novembra, a početni program obuhvata pet izložbi i više od 3.000 predmeta. Deo dolazi iz sopstvene zbirke, a deo je pozajmljen iz drugih kolekcija. Takav raspon omogućava da se istorija pronalazaka i svakodnevnog života posmatra iz različitih uglova, bez obaveze da posetilac unapred bude stručnjak.
Jedna od postavki bavi se tržnim centrima. Na prvi pogled to možda ne zvuči kao muzejska tema, ali iza poznatih hodnika i izloga nalaze se pitanja o arhitekturi, organizaciji prostora i tehnologiji kupovine. Kada se običan predmet ili navika izdvoje iz rutine, odjednom postaje zanimljivo kako su nastali.
Druga izložba, namenjena deci od četiri do dvanaest godina, koristi prostor i svetlost da posetu pretvori u istraživanje. U programu pod nazivom The Dark nalaze se i predmeti koje su pozajmila deca iz zapadnog Sidneja. Time njihove lične priče dobijaju mesto u ustanovi koja se obično povezuje sa velikim, zvaničnim zbirkama.
Poseban deo programa posvećen je vodi i znanju starosedelačkih zajednica. U njegovom oblikovanju učestvovale su aboridžinske organizacije, a teme obuhvataju odnos prema vodenim sistemima i njihovo očuvanje. Posetioci tako upoznaju prostor kroz iskustva ljudi koji sa njim imaju dugu i neposrednu vezu.
Task Eternal istražuje ljudsku želju za letenjem i odlaskom u svemir. Takva postavka može da spoji tehnički predmet, crtež i umetnički doživljaj, pa isto pitanje postaje zanimljivo i detetu i odrasloj osobi. Nekoga privlači način rada, nekoga izgled, a nekoga priča o pokušaju da se zamisli nešto do tada nemoguće.
Pristupačnost se ne odnosi samo na fizički prostor. Prema najavljenom početnom programu, četiri od pet izložbi dostupne su besplatno, dok je Task Eternal besplatan za posetioce mlađe od šesnaest godina. Takav model omogućava i kraće, ponovljene dolaske, umesto osećaja da se sve mora obići u jednom dahu.
Za porodičnu posetu to može biti dobra ideja i nezavisno od zemlje. Izabrati jednu temu, ostaviti vreme za pitanja i vratiti se drugi put često je prijatnije nego juriti kroz svaku salu. Muzej tada postaje mesto razgovora: šta smo primetili, šta nas je iznenadilo i šta bismo voleli bolje da razumemo. Za početak razgovora dovoljno je izabrati jedan predmet koji bismo poneli u zamišljeni kućni muzej i objasniti zašto nam je važan.
Ne treba ni svaki predmet odmah objasniti do kraja. Nekada radoznalost počne sasvim malim pitanjem o boji, materijalu ili nameni. Kada dete dobije priliku da samo uoči detalj, poseta postaje lično iskustvo. I odraslima prija ista sloboda da zastanu tamo gde ih nešto privuče, bez unapred zadatog redosleda.
U novoj reportaži lista South China Morning Post, Powerhouse Parramatta predstavljen je i kao veliki javni prostor u koji ljudi mogu da dolaze i da se vraćaju. Upravo ta otvorenost daje priči najlepši ton: muzej može da bude deo običnog dana, a radoznalost razlog da se iz njega izađe sa sasvim novim pitanjem.
S.B.
