Neke cipele su nam lepe dok sedimo, a posle dvadesetak minuta hodanja počnemo da razmišljamo samo o tome kada ćemo ih izuti. Za par koji nosimo svakodnevno vredi postaviti jednostavniji uslov: da nam omogući da obavimo dan bez stalnog prilagođavanja koraka i traženja mesta za predah.
Prvi pogled obično ide na broj, ali isti broj ne znači isti osećaj u svakom modelu. Širina, dubina i oblik prednjeg dela određuju koliko prostora imaju prsti. Cipela može biti dovoljno duga, a ipak neprijatna jer se sužava baš na mestu na kojem je stopalo najšire.
U smernicama britanske bolnice Gajs i Sent Tomas navodi se da ispred najdužeg prsta treba ostaviti približno centimetar prostora. Važno je i da gornji deo ne pritiska prste odozgo. Proveru treba uraditi dok stojimo, jer se stopalo drugačije rasporedi pod opterećenjem nego dok sedimo.
I način pričvršćivanja pravi razliku. Pertle ili podesiva traka omogućavaju da obuća drži stopalo bez nepotrebnog stezanja prednjeg dela. Ako prstima stalno pokušavamo da zadržimo cipelu na nozi, udobnost je teško očekivati. Par treba da ostane uz stopalo dok normalno hodamo.
Stručnjaci britanskog Kraljevskog koledža za podijatriju savetuju probanje više modela, uz čarape kakve ćemo zaista nositi. Popodne može biti pogodnije za kupovinu jer stopala tokom dana mogu da se povećaju. Nekoliko koraka po prodavnici pruža više informacija od kratkog pogleda u ogledalo. Važno je probati obe cipele, vezati ih i prošetati nekoliko minuta. Ne treba odlučivati samo prema tome kako se oseća jedna noga dok druga ostaje u staroj obući. Pri kupovini na daljinu, uslove zamene proverite unapred i udobnost prvo procenite u kući, na čistoj podlozi.
Izbor se prilagođava i podlozi. Šetnja gradskim trotoarom i kretanje po neravnom šumskom putu postavljaju različite zahteve. Umesto traženja jednog para koji navodno rešava sve situacije, korisnije je razmisliti gde se najčešće krećemo, koliko dugo ostajemo napolju i kakvi su vremenski uslovi.
Vredi pregledati i obuću koju već imamo. Istrošen đon, oštećeno pričvršćivanje ili deformisan unutrašnji deo mogu objasniti zašto je nekada prijatan par postao neudoban. Čišćenje, sušenje i provetravanje posle nošenja pomažu održavanju, ali ne mogu nadoknaditi materijal koji je već izgubio svoju funkciju.
Ne treba računati da će se svaki bolan pritisak rešiti razgažavanjem. Ako cipela pri probi steže ili žulja, bolje je potražiti drugačiji oblik. Posebno je važno ne menjati propisane uloške ili obuću na svoju ruku ako za njima postoji medicinska potreba; tada izbor treba uskladiti sa stručnim savetom.
Na važnost odgovarajuće obuće podseća i novi BBC-jev tekst o brizi za skočne zglobove. Među porukama je da prsti treba da imaju mesta i da se različiti modeli biraju prema nameni. Popularnost nekog tipa obuće sama po sebi ne govori da će baš on odgovarati svakom stopalu.
Za odlazak na pijacu, posao ili laganu šetnju do keja udobnost nije sitnica. Dobar par često je onaj o kojem tokom dana uopšte ne razmišljamo. A ako se bol ponavlja, traje ili menja način hoda, vredi potražiti pregled umesto da stalno tražimo još jedan „čudesni” model. Stopalima najviše znači izbor prema stvarnim potrebama.
S.B.
