Starship je tokom trinaestog probnog leta prvi put uspešno izbacio novu generaciju Starlink satelita i završio putanju kontrolisanim spuštanjem u Indijski okean. Test nije prošao bez problema, ali je pokazao da raketa može da obavi zadatak mnogo sličniji budućim komercijalnim misijama.
Letelica je poletela iz Teksasa, a nakon odvajanja gornji stepen nastavio je put prema svemiru. Iz njega je oslobođeno 20 probnih Starlink V3 satelita, opremljenih naprednijim komunikacionim sistemima i laserskim vezama.
Associated Press je 25. jula izvestio da je Starship ostao čitav nakon spuštanja u okean, dok se pojačivač Super Heavy nije pravilno prizemljio jer se tokom završnog paljenja nije uključio dovoljan broj motora.
Sateliti su bili postavljeni na suborbitalnu putanju i nije planirano da ostanu u svemiru. Njihova svrha bila je da se proveri mehanizam izbacivanja, komunikacija i ponašanje budućeg tereta tokom leta.
Posebno važan deo testa odnosio se na toplotni štit. Starship pri povratku prolazi kroz ekstremno zagrevanje, pa je nekoliko satelita imalo kamere i senzore usmerene prema letelici. Namerno su ostavljena i mesta bez pojedinih zaštitnih pločica kako bi se proverilo koliko konstrukcija može da izdrži oštećenje.
Gornji stepen je tokom leta ponovo upalio jedan motor u svemiru, što je važna sposobnost za buduće orbitalne misije. Nakon ulaska u atmosferu izvršio je manevar i meko se spustio, ostajući dovoljno očuvan da pošalje dodatne podatke.
Starship je zamišljen kao potpuno višekratna raketa koja bi mogla da prenosi velike satelite, opremu, ljude i gorivo. NASA računa na njegovu posebnu verziju u budućim misijama ka Mesecu.
Jedan uspešan test još ne rešava probleme pouzdanosti i ponovne upotrebe. Ipak, prvi stvarni pokušaj izbacivanja satelita pokazuje da projekat polako prelazi iz faze spektakularnih eksperimenata u fazu praktičnog svemirskog transporta.
S.B.
