Grad Herlen u Holandiji pronašao je potpuno novu namenu za infrastrukturu industrije koja je odavno nestala. Nekadašnji rudnici uglja, zatvoreni i ispunjeni podzemnom vodom, danas učestvuju u grejanju i hlađenju kuća, poslovnih prostora, prodavnica i javnih objekata. Ono što je posle zatvaranja rudnika predstavljalo zaboravljen podzemni prostor pretvoreno je u deo savremene energetske mreže.
Kada se obustavi ispumpavanje vode iz rudnika, podzemni hodnici postepeno se pune. Stene su na većim dubinama toplije, pa voda preuzima deo njihove energije. U Herlenu se iz dubljih delova sistema dobija voda temperature oko 28 stepeni, dok plići izvori daju hladniju vodu, približno 16 stepeni.
Dvadeset osam stepeni nije dovoljno za direktno zagrevanje klasičnih radijatora tokom zime. Zato se koriste toplotne pumpe koje podižu temperaturu na potreban nivo. Hladnija voda može da preuzima višak toplote iz zgrada kojima je potrebno rashlađivanje. Sistem tako ne služi samo kao izvor energije, već i kao veliko podzemno skladište.
Kako je objavio Science Blog, prvi pogon u Herlenu počeo je da radi 2008. godine, dok se mreža kasnije razvijala od jednostavnog snabdevanja ka dvosmernoj razmeni toplote. Ako, na primer, data-centar proizvodi višak toplote, ta energija može biti preusmerena ka stambenim ili poslovnim objektima. Kada ponuda i potražnja nisu vremenski usklađene, rudnički sistem može poslužiti kao termalni tampon.
To je važna razlika u odnosu na tradicionalnu toplanu. Grad ne proizvodi svu toplotu sagorevanjem jednog goriva i ne šalje je samo u jednom smeru. Umesto toga, mreža povezuje zgrade sa različitim potrebama i koristi lokalno dostupnu energiju koja bi inače bila izgubljena.
Prema podacima iz studija slučaja, ovakav pristup doneo je značajno smanjenje emisija ugljen-dioksida povezanih sa grejanjem i hlađenjem priključenih objekata. Sistem se i dalje širi, ali njegovo iskustvo pokazuje da početna ideja nije bila bez problema. Bili su potrebni novi bunari, cevovodi, prilagođavanje zgrada i godine tehničkih dorada.
Nije svaki napušteni rudnik automatski pogodan za isti model. Potrebno je poznavati raspored tunela, kvalitet i temperaturu vode, mogućnost bušenja, udaljenost potrošača i stanje postojećih zgrada. Niskotemperaturni sistemi najbolje funkcionišu u dobro izolovanim objektima sa odgovarajućim instalacijama.
Ipak, nekadašnja rudarska područja širom Evrope imaju veliki potencijal. Mnogi gradovi nastali su upravo oko rudnika, pa se iznad podzemnih hodnika danas nalaze naselja, fabrike i poslovne zone kojima je potrebna energija. Infrastruktura koja je nekada služila vađenju fosilnog goriva mogla bi da pomogne u smanjenju njegove potrošnje.
Priča iz Herlena pokazuje i da energetska tranzicija ne mora uvek da počne potpuno novom tehnologijom. Toplotne pumpe, cevovodi i sistemi skladištenja odavno postoje. Inovacija je u načinu na koji su povezani i prilagođeni lokalnom nasleđu.
Ispod grada tako se nalazi neobičan energetski spomenik. Stari rudnički tuneli više ne donose ugalj na površinu, ali voda koja ih je ispunila i dalje može da prenosi toplotu. Industrijska prošlost nije izbrisana – dobila je novu funkciju.
S.B.
Izvor: Postinfo
