BERLIN – Nemačka privreda zabeležila je u 2025. godini najnižu neto investicionu stopu od ponovnog ujedinjenja zemlje, pošto ukupna ulaganja države, preduzeća i građana nisu bila dovoljna ni da pokriju amortizaciju postojeće imovine. Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku (Destatis) i Ministarstva privrede, neto stopa ulaganja pala je na minus 0,23 odsto BDP-a, što praktično znači da se nemačka infrastruktura, mašine i oprema troše brže nego što se obnavljaju.
Ovaj podatak je kruna dugoročnog silaznog trenda koji traje decenijama. Dok je u periodu od 1991. do 1999. prosečna neto investiciona stopa iznosila visokih 7,31 odsto, ona je u poslednjih pet godina (2020–2025) spala na svega 1,02 odsto, da bi prošle godine konačno skliznula „ispod nule“. Stručnjaci upozoravaju da Nemačka više ne investira u budućnost, već bukvalno preživljava na račun akumuliranog bogatstva iz prošlih decenija.
Prosečna neto investiciona stopa
1991 – 1999 | 7,31% | | 2000 – 2009 | 2,88% | | 2010 – 2019 | 2,29% | | 2020 – 2025 | 1,02% | | 2025 | -0,23%
Poslanik Levice Džem Inče oštro je prokomentarisao ove brojke, navodeći da se Nemačka sistemski „troši“. On je ukazao na zapuštene škole, ruinirane puteve i železničku infrastrukturu u stalnom opadanju, naglašavajući da građani svakodnevno plaćaju cenu decenijskog investicionog posta. Kao rešenje, Inče je ponovio zahtev za uvođenjem poreza na bogatstvo kako bi se pokrenuo novi ciklus ulaganja u javna dobra.
Ovaj negativan trend direktno udara na konkurentnost nemačke industrije u trenutku kada se globalna energetska i tehnološka trka zaoštrava. Ako se trend ne preokrene, Nemačka rizikuje da od tehnološkog lidera postane zemlja sa zastarelom infrastrukturom, što bi moglo imati nesagledive posledice po stabilnost čitave Evropske unije, čija ekonomija direktno zavisi od zdravlja Berlina.
M. D.
