BEOGRAD – Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da se radi na pronalaženju rešenja za Naftnu industriju Srbije (NIS) i poručio da država neće dozvoliti ugrožavanje energetske stabilnosti i bezbednosti zemlje.
„Rešavali smo sve probleme sa kojima smo se do sada suočavali i uvek je u centru bio običan čovek i njegovi problemi. Rešićemo i ove velike izazove, ali nećemo zaboraviti ni one manje, koji su takođe važni za svakodnevni život građana Srbije“, rekao je Mali za TV Pink.
On je istakao da trenutna situacija sa NIS-om unosi određenu neizvesnost u pogledu ocene koju će Međunarodni monetarni fond (MMF) danas dati Srbiji.
„Imali smo veoma važan i nimalo lak razgovor sa MMF-om. Ispunili smo sve reformske ciljeve koje smo postavili i nastavićemo da ih ispunjavamo. Srbija je jedina zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja ima investicioni kreditni rejting i status kandidata za članstvo u EU, što je potvrda stabilnosti našeg sistema“, naglasio je ministar.
Predstavnici MMF-a borave u Srbiji do sutra, gde prikupljaju podatke za drugu reviziju aranžmana koji ta finansijska institucija ima sa Beogradom. Revizija se odvija u trenutku kada se Srbija suočava s mogućim ekonomskim posledicama zbog sankcija NIS-u i potencijalnih problema sa isporukama gasa.
Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković ocenila je, za RTS, da MMF i Svetska banka ne daju političke ocene, ali da su vrlo svesni situacije. Prema njenim rečima, očekuje se da novi izveštaj ipak donese umirujuće poruke.
Njihove poslednje projekcije, kao i projekcije Svetske banke, predviđaju rast BDP-a Srbije od 2,4 do 2,8 odsto, što je manje od ranijih očekivanja.
„MMF i Svetska banka nisu tu da daju političke ocene, ali su svesni okolnosti. Agencija Standard & Poor’s se time više bavi. Kada se uporede njihovi izveštaji, vidi se da su to realne analize stanja. Očekivani rast za ovu i narednu godinu smanjen je za gotovo jedan procentni poen, ali to ima svoje ekonomsko objašnjenje“, objasnila je Žarković.
Govoreći o uticaju NIS-a na domaću ekonomiju, ona je istakla da trenutne projekcije verovatno još ne uključuju moguće posledice.
„Uverena sam da se NIS u ovoj fazi kalkulacija uopšte ne uzima u obzir, jer je situacija i dalje neizvesna. Ipak, očekujem da će se pronaći rešenje, bilo kroz novog kupca ili uključivanjem države – kako bi se sprečilo da to negativno utiče na budžet i energetsku stabilnost“, dodala je profesorka.
Izvor: RTS/Tanjug
