Tokenizacija se sve češće pominje kao novi model prikupljanja kapitala za mala i srednja preduzeća, a Srbija se zahvaljujući zakonu o digitalnoj imovini iz 2020. godine već pozicionirala među naprednijim zemljama u ovoj oblasti, istaknuto je u razgovoru za RTS.
Tokenizacija imovine sve više postaje alternativa tradicionalnom tržištu kapitala, posebno za mala i srednja preduzeća koja traže nove izvore finansiranja. Prema oceni stručnjaka, Srbija je u ovoj oblasti napravila značajan iskorak i nalazi se među liderima u regulaciji digitalne imovine.
Novi model finansiranja biznisa
Kako je za RTS izjavila savetnica Svetske banke na Beogradskoj berzi i ekspertkinja za digitalnu imovinu Anina Milanović, Srbija je jedna od retkih zemalja koja je još 2020. godine usvojila zakon kojim je digitalna imovina uvedena u formalni pravni sistem, čime je stvoren okvir za razvoj tržišta digitalnih tokena.
Tokenizacija omogućava kompanijama da kroz izdavanje digitalnih tokena dođu do investitora i kapitala, bez oslanjanja isključivo na bankarske kredite ili klasične emisije hartija od vrednosti.
Prema rečima Milanovićeve, Srbija je među retkim pravnim sistemima koji omogućavaju direktnu tokenizaciju određenih finansijskih instrumenata, što predstavlja važnu prednost u odnosu na mnoge druge države.
Tržište tek u početnoj fazi
Ključni dokument u tom procesu je tzv. „beli papir“, koji predstavlja pandan prospektu na tržištu kapitala. U njemu se detaljno navode podaci o projektu, izdavaocu, digitalnim tokenima i rizicima za investitore.
Za njegovo odobrenje nadležna je Komisija za hartije od vrednosti, koja ima rok od 30 dana da donese odluku. Nakon toga izdavalac može javno da promoviše projekat i traži investitore.
Iako je pravni okvir postavljen, tržište se još razvija. U prethodnih pet godina u Srbiji je odobreno oko 12 projekata digitalne imovine, ali stručnjaci očekuju ubrzan rast kako se bude povećavala informisanost tržišta.
„Edukacija i podizanje finansijske pismenosti ključni su za dalji razvoj ove oblasti“, navodi Milanovićeva, ističući da je tokenizacija i dalje nov pojam za veliki broj preduzetnika i investitora.
Prednosti za male investitore
Jedna od glavnih prednosti tokenizacije je mogućnost parcijalnog vlasništva, što znači da i manji investitori mogu učestvovati u projektima koji su ranije bili dostupni samo velikim finansijskim igračima.
Praktično, umesto kupovine cele imovine, investitori mogu posedovati njen deo — bilo da je reč o poljoprivrednim projektima, nekretninama ili drugim oblicima imovine.
U Srbiji je, međutim, tokenizacija najčešće zastupljena kao finansijski instrument, odnosno način prikupljanja kapitala za poslovni razvoj.
Digitalni dinar i budući pravac
Govoreći o širem kontekstu digitalnih valuta, Milanovićeva navodi da je uvođenje digitalnog dinara tehnološki moguće, ali da ostaje pitanje da li će to biti strateški cilj države.
Dok Evropska unija razvija koncept digitalnog evra, deo stručne javnosti ostaje oprezan, posebno kada je reč o pitanju privatnosti korisnika. Sa druge strane, tokenizacija depozita i razvoj digitalne imovine vide se kao realniji pravac daljeg razvoja finansijskog sistema.
Analitičari ocenjuju da Srbija zahvaljujući postojećem regulatornom okviru ima priliku da postane regionalni centar za razvoj digitalne imovine, ali da će ključni izazovi biti povećanje poverenja investitora, edukacija tržišta i dalji razvoj finansijske infrastrukture.
M. T.
Foto: Tanjug/Shutterstock.com/Chinnapong, ilustracija
