Izbor fakultetskog smera često zvuči kao odluka koja mora jednom zauvek da bude tačna. Priča Rozali Kufr pokazuje koliko korisno može biti da se pravac promeni tek kada se upozna stvarni posao. Studentkinja Univerziteta u Toledu počela je sa molekularnom biologijom, a zatim prešla na nauku o životnoj sredini. Danas njen studentski dan može da obuhvati poljoprivredno zemljište, uzorke za laboratoriju i pitanja o tome kako istraživanje pomaže ljudima koji obrađuju zemlju. U njenom iskustvu zanimljivo je upravo povezivanje mesta koja na prvi pogled nemaju mnogo zajedničkog. Ta povezivanja imaju vrednost jer studentu daju priliku da sopstvena interesovanja proveri kroz različite vrste obaveza.
Rad na poljima doveo ju je do laboratorijskih merenja aktivnosti mikroorganizama u zemljištu. Jedan deo zadatka uključuje ugljen-dioksid koji ti organizmi oslobađaju i prilagođavanje postupka za glinovito tlo severozapadnog Ohaja. To je dobar primer studentskog iskustva koje iz daljine zvuči jednostavno, a izbliza traži upornost. Postupak koji odgovara jednom zemljištu ne mora automatski odgovarati drugom. Učenje tada dobija vrlo konkretan oblik: treba razumeti zašto se nešto radi, prepoznati ograničenje i pronaći način da rezultat zaista odgovori pitanju zbog kojeg je uzorak uzet. Razlika između uspešno obavljenog postupka i korisnog rezultata često je upravo u razumevanju uzorka i svrhe istraživanja.
Poseban korak bila je devetodnevna terenska nastava na Trinidadu, gde su studenti, između ostalog, učestvovali u obeležavanju kožastih morskih kornjača. Upoznavanje lokalnih zajednica i prirode dalo je studijama širi okvir. Rad sa uzorkom u laboratoriji i susret sa životinjom u njenom okruženju traže različite veštine, ali oba mogu da nauče studenta pažljivom posmatranju. Terenska nastava otvara i praktična pitanja koja se ne vide iz rasporeda predmeta: kako ljudi žive uz određeni ekosistem, šta im je potrebno i na koji način naučno znanje može da bude korisno u njihovoj svakodnevici. Susret sa konkretnim okruženjem može promeniti i pitanja koja će student kasnije postavljati u učionici, jer iza njih sada vidi ljude i mesta.
Današnji portret koji je u 10.00 po našem vremenu objavio UToledo News opisuje kako Rozali od tih iskustava gradi plan za održivu poljoprivredu. Želi da se prijavi za Fulbrajtovu stipendiju i ponovo ode na Trinidad; to je naredni cilj, a ne već dobijena stipendija. Njena priča pokazuje zašto susret sa stvarnim zadatkom može da bude važan za profesionalni izbor. Student tada jasnije vidi šta mu prija: precizno merenje, razgovor sa zajednicom, dug rad napolju ili povezivanje više oblasti. Promena smera dobija smisao kroz iskustvo, umesto da ostane samo stavka u indeksu. Jednako je korisno otkriti šta nas ne privlači. Takvo saznanje može da sačuva vreme i pomogne da naredni izbor bude promišljeniji.
Za mnoge mlade ljude najveća prepreka nije manjak interesovanja, već osećaj da prvo moraju biti potpuno spremni. Terenska praksa, studentski projekat ili laboratorijski zadatak pružaju priliku da se spremnost gradi tokom rada. Nije svaki pokušaj buduća karijera, ali može pokazati šta želimo da nastavimo, a šta da promenimo. Rozalin put od drugačijeg početnog smera do njiva i kornjača zanimljiv je zbog te otvorenosti. Obrazovanje dobija najjasniji smisao kada teorija postane nešto što možemo da proverimo, nekome objasnimo i jednog dana primenimo tamo gde će napraviti stvarnu razliku. Prvi korak zato ne mora biti veliki: ponekad je dovoljan jedan stvarni zadatak da oblast koja je delovala apstraktno dobije poznato lice.
S.B.
