Kratka popodnevna dremka mnogima pomaže da savladaju pad energije i lakše izguraju ostatak dana, ali samo ako je pravilno tempirana i dovoljno kratka. Stručnjaci upozoravaju da predugo spavanje može imati suprotan efekat i poremetiti noćni san.
Popodnevna dremka je česta navika kod ljudi koji rano ustaju, rade od kuće ili koriste pauzu za ručak za kratki odmor. I dok se mnogi zaklinju u njen blagotvorni efekat, stručnjaci ističu da dnevni san nije uvek i za svakoga koristan.
– Zdrava je samo takozvana „power nap“ dremka – kaže Markus Špeht, direktor Centra za medicinu spavanja u Nemačkoj. Reč je o kratkom snu u trajanju od 10 do 30 minuta, koji se završava pre ulaska u fazu dubokog sna. Takva dremka, poznata i kao „catnap“, pomaže organizmu da se resetuje bez negativnih posledica.
Istraživanja u mediteranskim zemljama, gde je sijesta deo tradicije, pokazala su da ljudi koji redovno praktikuju kratak popodnevni san ređe obolevaju od kardiovaskularnih bolesti, gojaznosti i moždanog udara. Slični rezultati zabeleženi su i u Sjedinjenim Američkim Državama.
– Studije su pokazale da se rizik od ovih bolesti smanjuje čak i kod ljudi koji ranije nisu dremali, ali su tu naviku uveli kasnije – objašnjava dr Simona Koh, hormonski ekspert koja proučava uticaj zdravih navika na organizam.
Idealno vreme za dremku je između 13 i 14 časova, oko 15 do 20 minuta nakon ručka. Tada telo prirodno ulazi u fazu pada energije. Stručnjaci savetuju da se obavezno podesi alarm, kako bi se izbegao ulazak u dubok san.
Tokom kratke dremke mozak ulazi u stanje slično meditaciji, u kojem dominiraju alfa talasi. – To je kao čuvar ekrana za mozak: sistem se kratko „pospremi“, a zatim ponovo pokrene – objašnjava Špeht, dodajući da je upravo to razlog zbog kojeg se nakon uspešne dremke osećamo osveženo i fokusirano.
Problem nastaje kada dremka traje predugo. Tada telo ulazi u dubok san, iz kojeg je teško naglo se probuditi. Posledice su tromost, dezorijentacija i problemi sa uspavljivanjem uveče. Posebno oprezne treba da budu osobe sa niskim krvnim pritiskom, koje se sporije razbuđuju i nakon kratkog sna.
Stručnjaci upozoravaju da redovno duboko spavanje tokom dana može poremetiti prirodni ritam sna i budnosti i dugoročno dovesti do nesanice. Izuzetak su bebe, bolesni i starije osobe, kod kojih je dnevno dremanje često neophodno i korisno, jer se sa godinama smanjuje lučenje melatonina.
Popodnevni san, međutim, ne može da nadoknadi potpuno neprospavanu noć. U takvim situacijama savet je da se ostane budan do večeri kako bi se ritam sna ponovo uspostavio.
Kada se pravilno praktikuje, kratka dremka donosi brze i vidljive koristi – bolju koncentraciju, veću budnost i manji nivo stresa. Dugoročno, redovno dremanje može doprineti očuvanju mentalnog i fizičkog zdravlja i u starijem životnom dobu.
Zaključak je jasan: kratka, kontrolisana popodnevna dremka može biti saveznik zdravlja i produktivnosti – ali samo ako traje kratko i dolazi u pravo vreme.
