Način života može da utiče na zdravlje mozga i u poznijim godinama, ali nije uvek jasno koliko promene moraju da budu velike da bi se primetio rezultat. Novo istraživanje pokazuje da kombinacija fizičke aktivnosti, kvalitetnije ishrane, mentalnih vežbi i kontrole zdravstvenih faktora može doneti merljivo poboljšanje kognitivnih sposobnosti.
U dvogodišnjem programu učestvovale su starije osobe kod kojih je postojao povećan rizik od slabljenja pamćenja. Medical Xpress je preneo da je strukturisana grupa ostvarila oko 55 odsto veći napredak u kognitivnim testovima u odnosu na učesnike koji su dobijali opšte preporuke, ali bez istog nivoa podrške i organizacije.
Program nije bio zasnovan na jednoj čudesnoj navici. Učesnici su imali redovno vežbanje prilagođeno svojim mogućnostima, smernice za ishranu, aktivnosti koje podstiču pamćenje i rešavanje problema, kao i praćenje krvnog pritiska, šećera, masnoća i drugih faktora povezanih sa zdravljem krvnih sudova.
Rezultati pokazuju da se mozak bolje štiti kada se istovremeno deluje na više strana. Kretanje poboljšava cirkulaciju, uravnotežena ishrana obezbeđuje potrebne hranljive materije, dok mentalne i društvene aktivnosti održavaju moždane mreže aktivnim.
Važna razlika bila je i u organizaciji. Ljudi koji su imali raspored, podršku stručnjaka i kontakte sa drugim učesnicima lakše su ostajali dosledni. Sam savet da se više vežba ili zdravije jede često nije dovoljan ukoliko osoba nema jasan plan i način da prati napredak.
Studija ne tvrdi da se svakom promenom može sprečiti demencija niti da su rezultati jednaki kod svih ljudi. Međutim, pokazuje da starije doba ne znači da je kasno za stvaranje navika koje pomažu pamćenju, pažnji i sposobnosti planiranja.
Najveća vrednost programa možda je u njegovoj običnosti. Nije zasnovan na skupom uređaju ili nepoznatom leku, već na promenama koje su većini ljudi dostupne – pod uslovom da se sprovode dovoljno dugo, zajedno i uz dobru organizaciju.
S.B.
