Ljudi koji kasno odlaze na spavanje često tvrde da jednostavno bolje funkcionišu u večernjim satima. Neki tada rade, treniraju ili završavaju kućne obaveze, dok se rano ustajanje doživljava kao borba protiv prirodnog ritma. Ipak, novo istraživanje ukazuje da razlika između ranoranilaca i noćnih ptica možda nije samo u tome kada se gase svetla.
Prema rezultatima objavljenim 12. jula na portalu Medical Xpress, osobe koje su aktivnije u kasnim satima češće jedu kasnije, biraju manje hranljive namirnice, imaju više masnog tkiva u predelu stomaka i pokazuju nepovoljnije pokazatelje metaboličkog zdravlja.
Problem, dakle, nije nužno u samom kasnom odlasku u krevet. Veći uticaj može imati čitav niz navika koje se uz njega vezuju. Kada se večera pomeri duboko u noć, telo dobija veću količinu energije u periodu kada se prirodno priprema za odmor. Istovremeno, kasni obroci češće podrazumevaju grickalice, brzu hranu, slatkiše ili obilnije porcije koje se jedu ispred televizora ili računara.
Masno tkivo oko struka posebno je važno jer nije samo estetsko pitanje. Visceralne masnoće koje se nakupljaju oko unutrašnjih organa povezuju se sa većim rizikom od insulinske rezistencije, dijabetesa tipa 2 i bolesti srca. Zbog toga obim struka ponekad može biti korisniji pokazatelj rizika od same telesne mase.
Istraživanje ne znači da svaka noćna ptica mora da promeni svoj prirodni ritam. Mnogo realnije rešenje može biti promena vremena i sastava obroka. Ranija večera, planirane užine i izbegavanje velikih količina hrane neposredno pred spavanje mogu smanjiti deo rizika čak i kod ljudi koji ostaju budni duže.
Poruka nije da svi moraju ustajati u zoru. Važnije je da kasni sati ne postanu vreme u kojem se bez mnogo razmišljanja pojedu najveće i najmanje kvalitetne količine hrane u toku dana.
S.B.
