Stanovnici Kanarskih ostrva nisu samo lovili ribu za dnevni obrok. Novo arheološko otkriće pokazuje da su na jednom priobalnom lokalitetu postojali uređeni prostori za obradu morskih plodova, što ukazuje na razvijenu proizvodnju i trgovinu. Nalaz menja predstavu o tome koliko su drevne ostrvske zajednice bile povezane sa morem i okolnim tržištima.
Archaeology Magazine je 15. juna objavio vest o ostacima velikog centra za preradu ribe i drugih morskih resursa. Arheolozi su pronašli strukture, posude i ostatke koji ukazuju da se hrana nije pripremala samo za neposrednu upotrebu. Deo ulova verovatno je sušen, soljen ili prerađivan kako bi mogao duže da traje i da se transportuje.
Na ostrvima je more oduvek bilo i put i ostava. Ribe, školjke i drugi organizmi obezbeđivali su hranu, dok je mogućnost konzervisanja omogućavala zajednicama da naprave zalihe i razmenjuju proizvode. Otkriće zato ne govori samo o jelovniku, već i o radu, organizaciji i trgovinskim vezama. Za ozbiljniju preradu bili su potrebni radnici, alat, prostor za skladištenje i znanje o tome kako sprečiti kvarenje hrane.
Priča je bliska i mediteranskoj tradiciji, gde se vekovima koriste so, sunce i vetar kako bi se riba sačuvala. I danas se lokalni identitet mnogih obalnih mesta prepoznaje po sušenoj ribi, ribljim sosovima i porodičnim receptima. Arheološki lokalitet sa Kanarskih ostrva pokazuje da iza tih ukusa stoji duga istorija praktičnosti. Pre frižidera i hladnjača, ljudi su već znali kako da od bogatog ulova naprave proizvod koji može da putuje mnogo dalje od obale.
S.B.
