Kupovina gitare teško može potpuno da stane u fotografiju, cenu i nekoliko tehničkih podataka. Instrument treba uzeti u ruke, osetiti kako leži i čuti šta se događa kada prvi put pređemo preko žica. Američki lanac Guitar Center upravo na tom iskustvu gradi važan deo svog povratka kupcima. U današnjoj priči Fortjuna posebno simpatično zvuči jedan detalj: odustaje se od nezvanične zabrane sviranja pesme „Stairway to Heaven” u prodavnicama. Poznati početnički izbor ponovo dobija dobrodošlicu, kao mali znak da prostor treba da bude prijatan i onima koji tek uče.
Direktor Gejb Dalporto želi da veliki lanac zadrži široku ponudu, ali razvije odnos sa mušterijama kakav ljudi vole u manjim, nezavisnim radnjama. U toj zamisli razgovor sa zaposlenim nije samo korak do računa. Može da bude pomoć pri izboru, objašnjenje razlike između dva instrumenta ili ohrabrenje nekome ko još nije siguran šta traži. To je zanimljiva poslovna ideja upravo zato što polazi od vrlo ljudske potrebe. Kupac ponekad ne želi još stotinu opcija na ekranu, već nekoga ko će saslušati šta ume, šta voli i šta bi želeo da nauči da svira. Za početnika to može značiti manje nelagode kada postavi jednostavno pitanje, a za iskusnog svirača priliku da brzo pronađe sagovornika koji razume šta traži. Dobra usluga tada ne izgleda isto za svakoga, već se prilagođava osobi koja je ušla u radnju.
Jedan konkretan primer okupljanja zajednice je povratak takmičenja „Drum-Off”. Prema zvaničnim podacima kompanije, ovogodišnji pobednik je Džonatan Fortson iz Alabame, profesionalni bubnjar i nastavnik muzike. Takmičenje je ponovo održano posle desetogodišnje pauze, a Fortsonova priča ima posebno lep zaokret: učestvovao je još kao tinejdžer, bez prolaska do najviših krugova, pa se mnogo kasnije vratio i pobedio. Njegov uspeh daje događaju nešto više od promotivne vrednosti. Pokazuje kako prostor koji prodaje instrumente može da postane i mesto na kojem se nečiji dug rad konačno jasno vidi i čuje.
Kompanija navodi da pobednički paket uključuje 25.000 dolara, profesionalnu opremu i nove prilike za predstavljanje muzičkog rada. Ipak, za širu priču jednako je važan sam put do nastupa. Vežbanje je često usamljeno: ista soba, isti deo kompozicije i mnogo ponavljanja koje publika nikada ne čuje. Događaji koji okupljaju izvođače pružaju priliku da se to iskustvo podeli. Neko pronađe uzor, neko budućeg saradnika, a neko shvati da nije jedini kome određena tehnika još ne ide. Radnja tada dobija ulogu malog susretišta ljudi koji govore istim muzičkim jezikom, čak i kada sviraju sasvim različite žanrove.
U tome je i šira privlačnost ove poslovne priče. U vremenu kada se mnogo toga završava jednim klikom, postoje kupovine u kojima lični susret ostaje važan deo iskustva. Gitara nije samo predmet koji stiže u kutiji; nekome je početak hobija, nekome povratak muzici, a nekome alat za posao. Prijatan razgovor i nekoliko minuta slobodnog isprobavanja mogu da naprave veliku razliku. Ako se pritom začuje još jedno nesavršeno izvođenje slavnog rifa, možda to nije razlog za prevrtanje očima. Možda upravo prisustvujemo nečijem prvom koraku. Svaki muzičar je nekada morao da počne od nekoliko nesigurnih tonova.
S.B.
