Los Anđeles je grad naviknut na slavne ličnosti, ali jedna od njegovih najneobičnijih zvezda nije znala ništa o premijerama i crvenim tepisima. Puma poznata kao P-22 privukla je pažnju fotografijom koja je divlju životinju smestila u blizinu najprepoznatljivijeg filmskog simbola. Iza tog kadra nije stajalo slučajno podizanje telefona, već dug, pažljivo pripreman rad fotografa Stiva Vintera. Priča je ponovo aktuelna uz njegovu knjigu „Big Cats”, nastalu sa novinarkom Šeron Gajnap. Ona pokazuje kako fotografija može da sačuva više od lepog prizora: ponekad promeni način na koji čitav grad posmatra svoje neobične komšije.
U razgovoru koji je danas objavio portal Lajv sajens, Vinter se vraća slici pume ispod holivudskog natpisa i njenom uticaju. Za nastanak fotografije bilo je potrebno 15 meseci rada sa automatskim kamerama i saradnje sa biologom Džefom Sikičem. Takav podatak potpuno menja naš pogled na konačni rezultat. Ono što vidimo kao jedan trenutak u stvari je završetak mnogih pokušaja, procena i obilazaka. Fotograf mora da zamisli kadar, ali i da razume životinju dovoljno dobro da joj se ne nameće. U ovom poslu najvažniji događaj može da se odigra baš onda kada čovek nije pored aparata. Ta razlika između brzine okidanja i trajanja pripreme posebno je privlačna u vremenu kada slike uglavnom samo prelistavamo. Jedan pogled traje sekundu, ali znanje potrebno za njega može da se gradi godinama.
Izdavač navodi da knjiga okuplja 170 fotografija na 280 strana, sa pričama o pumama, jaguarima, leopardima, snežnim leopardima, tigrovima i lavovima. Putovanje vodi od brazilskog Pantanala do Himalaja, ali središte priče nisu samo egzotična mesta. Važno je i ono što se događa iza objektiva: kako se pronalaze životinje koje ne žele da budu viđene, koliko je potrebno strpljenja i šta fotografija može da pokrene kada stigne do publike. Zato ovakva knjiga može biti zanimljiva i nekome ko nikada nije držao profesionalni aparat. Najbolji kadrovi podstiču pitanje šta se dogodilo pre i posle trenutka koji gledamo.
Vinterova priča o P-22 povezana je i sa nastojanjima da se životinjama olakša prelazak između odvojenih staništa. I fotograf i izdavač ističu uticaj tog prizora na podršku velikom prelazu za divlje životinje preko autoputa u Kaliforniji. Tu se jasno vidi razlika između fotografije koja samo kruži internetom i one koja ljudima približi konkretan problem. Kada životinja dobije prepoznatljivo lice, lakše je zamisliti njeno kretanje kroz prostor koji smo izdelili putevima. Jedan kadar ne gradi most, ali može da pomogne da dovoljno ljudi shvati zašto bi takav most trebalo da postoji.
Još jedan detalj iz Vinterove karijere posebno ohrabruje: profesionalno fotografisanje životinja započeo je tek sa 34 godine. Znanje je potom gradio u saradnji sa naučnicima i lokalnim stanovništvom. To je lepa poruka svima koji misle da je za novu oblast kasno čim prođe prva mladost. Radoznalost može da nas odvede daleko, pod uslovom da uz nju ide spremnost da učimo od drugih. A za publiku pred fotografijom zadatak je mnogo jednostavniji: zastati malo duže. Iza pogleda velike mačke možda se nalazi čitava priča o strpljenju, prostoru i ljudima koji su odlučili da joj naprave mesta.
S.B.
Izvor: Postinfo
